Јуда против Дена Брауна

Средином прошле недеље у Риму је представљена књига "Јудино јеванђеље Вењамина Искариотског", бестселер писца Џефрија Арчера и теолога Френсиса Молонија. Била је то светска премијера дела које ће се ускоро појавити и на српском, у издању "Лагуне".
Како је Танјуг известио, Ватикан није званично благословио ову књигу коју су аутори описали као "фикцију базирану на поузданим истраживањима", али је прећутно дао своју подршку: на представљању се нашло високо католичко свештенство, а бискуп и нобеловац Дезмонд Туту је чак прочитао књигу за аудио издање.

"Јудино јеванђеље Вењамина Искариотског" говори о Јуди Искариотском, Христовом апостолу који га је издао за 30 сребрњака. У књизи у којој се обилно цитирају канонска јеванђеља, Јуда свој живот прича најстаријем сину Вењамину. Према тој причи, Јуда није издајник, већ је он тај кога су издали: он јесте веровао у Христа као пророка, али није веровао да је он Месија. У жељи да га спасе погубљења, тајно се договорио "са писарем или неким јеврејским учитељем да га спасу и тајно сакрију у Галилеји". План је кренуо наопако, Јуду је саучесник преварио, и за потказивање Христа он је узео 30 сребрњака. Јуда је побегао у Кумран, прикључио се есенима и завршио разапет на крсту, када су ту зилотску јеврејску секту Римљани заробили.

Шверц и уцена

Нема сумње да ће Арчерова књига, када се појави у издању "Лагуне", имати читаоце који су радознали да прочитају и ово тумачење Јудиног живота. Иако аутори одбацују било какву везу са Јудиним јеванђељем, које је за прошлогодишњи Ускрс сензационално представљено најширој јавности у телевизијском филму Друштва Национална географија, јасно је да ће и у свету и код нас порасти интересовање, не само за Јудину личност, него и за књиге које говоре о њему. На првом месту, то су Нови завет и гностичка јеванђеља, а многи ће се запитати који су и какви све путеви од проналаска неког раног рукописа, преко крађа и прекрађа, шверца и уцена, до прибављања таквог драгоценог документа за научне сврхе.

Многе књиге могу се наћи на српском језику, првенствено захваљујући издавачкој кући "Рад" која је предано, у одличном преводу прво Зорана Миндеровића, а потом Милана Милетића, објавила кључна дела Елен Пејгелс и Карен. Л. Кинг о гностицизму, Томино јеванђеље и анализу Маријиног јеванђеља. Њима би се могла прикључити и недавно објављена књига "Тајне Јуде. Прича о несхваћеном ученику и његовом изгубљеном јеванђељу" из пера Џејмса М. Робинсона, у издању "Стилоса" из Новог Сада (превод Вања Вуковић).

Џејмс М. Робинсон је бивши директор Института за антику и хришћанство, врсни стручњак за ту област и аутор бројних књига, пре свега познат по свом раду на кодексима из Наг Хамадија и главни уредник едиције Наг Хамади на енглеском језику. Књига "Тајне Јуде", коју је написао и објавио прошле године, бави се Јудиним јеванђељем из једне сасвим неуобичајене перспективе: поред општих подсећања на Јуду и његово место у канонској хришћанској науци, Робинсон исписује прави крими-роман о томе како је Јудино јеванђеље од Египта (који тражи да му буде враћено јер је илегално изнето из земље) прешло многе тајне путеве преко Грчке и Америке да би се коначно "зауставило" у Швајцарској, у Фондацији за антику Мецена.

Тајна о Јуди

Јудино јеванђеље које, иначе, не припада рукописима из Наг Хамадија, представља Јуду у сасвим новом светлу: као апостола коме је Христос једином поверио своју божанску мисију. Према њему, Јуда је само извршио Божју вољу – био је само послушни апостол који се повиновао задатку који му је Христос поверио.

Јеванђеље је коптски препис, датира из трећег, односно четвртог века наше ере, а претпоставка је да је оригинал који још није пронађен настао најраније – у другом веку. Састоји се од 31 странице, исписане са обе стране, што значи да укупно има 62 странице. На црном тржишту се појавило 1999. године, а од 31 странице остало је само тринаест. Цело јеванђеље је, у ствари, дијалог Јуде и Исуса Христа, у којем се цитирају и Христове речи "Проклеће те генерације…, али, ти ћеш их све надвисити, јер ти ћеш пренети моју мисао…".

Јеванђеље је "изронило" први пут у једној хотелској соби у Женеви, у којој је представљено одабраним стручњацима. И ту почиње прича из Робинсонових "Тајни Јуде", и повод због чега је ова књига уопште написана.

Наиме, Робинсон није могао да оде у Женеву да процени рукопис (испоставиће се да о њему пише, а није га никада видео иако о њему све зна), али је зато препоручио свог најбољег "ученика" Стивена Емела. Најужи круг светских најпознатијих научника који се баве антиком биће упућен у ову причу коју, иако из друге или треће руке, узбудљиво приповеда Робинсон.

Књига се мора читати уз низ додатних информација, нарочито оних које су уско повезане са снимањем ТВ филма о Јудином јеванђељу у продукцији Националне географије. Јер, очигледно је да су се Национална географија и Робинсон у једном тренутку "разишли". Тада је и почела "мртва трка" око тога ко ће јавности први пренети причу о Јудином јеванђељу (Робинсонова књига изашла је у априлу 2006).

Разлаз је, биће, настао око принципијелног става, јер је Национална географија сторију о Јудином јеванђељу представила сензационалистички, а Робинсон је, као научник, сматрао да је реч о открићу које је мање сензационално него што се приказује. За Робинсона јеванђеље јесте древни рукопис, али, будући из трећег века, не може да пружи ништа новије од онога што се већ зна. На тај начин умањио је значај ТВ филма, а продуценти Националне географије огорчено су га јавно запитали: како може да објави књигу о Јудином јеванђељу а да није имао директан увид у рукопис? Чак су и инсинуирали да је то све зато што је љут пошто није укључен у пројекат.

Робинсон је, међутим, у "Тајнама Јуде" описао цели пут јеванђеља од једне до друге адресе на црном тржишту које је сасвим добро упознао, јер је и сам покушавао рукопис да види и преговара о његовој куповини. Како било, уз најновију фикцију Џефрија Арчера "Јудино јеванђеље Вењамина Искариотског", Робинсонову књигу "Тајна Јуде" и низ других научних дела, чини се да ће у овој декади Јуда, ипак, победити Дена Брауна.