Кога представљају сајамски билборди

На улазу на Сајам књига посетиоци пролазе кроз шпалир билборда са којих се смеше лица писаца, међу којима има и нобеловаца, али више је оних са ТВ екрана, новопечених списатељица, међу којима предњачи билборд Сузане Манчић у природној величини. Коментаришући избор аутора који се рекламирају на Сајму књига, Миодраг Матицки, потпредседник Матице српске, каже да је некада на сајму књига могао да се угледа портрет писаца од формата, а да је данас ова књижевна смотра подлегла моди и пропаганди.

– Дошло је време да једна списатељица својом сукњом, са плаката, покрива цео штанд свог издавача. Она брине о историји, бира теме да нас освести и да нам открије суштину живота. Нико више не говори о вредности дела, што је у складу са поетиком малограђанског друштва у каквом живимо. Да би издавач ставио нечију слику на билборд, та књига би морала да буде догађај, да се онај ко узме ту књигу, осети присније са тим писцем, а уколико нечији лик гурате читаоцима у очи, онда је то наопако. То нам је наметнула телевизија, и сајам је подлегао томе – каже Матицки.

Бане Гојковић, директор Платоа, истиче да су билборди у складу са духом времена.

– Такви билборди су пинк издаваштво. Продаје нам се рог за свећу. Представљају нам писце од којих су сви самозвани. Стари Грци су имали закон по коме би хероји за живота добијали споменик који би, макар за центиметар, морао бити мањи од њихове природне величине, чиме би показали да су људи, како не би прекорачили своје мере – каже Гојковић на чијем штанду се налази занимљив билборд са фотографијама 15 младих преводилаца, студената Филолошког факултета, који су заједнички радили на преводу једне књиге.

Тања Љубисављевић, пи-ар „Лагуне” која је објавила већину књига ауторки са билборда, наглашава да је „Лагуна” комерцијална издавачка кућа са 250 наслова на годишњем нивоу.

– Ми желимо да погодимо укус сваког читаоца. Међу нашим насловима су и књиге ауторки које наилазе на добар пријем међу читаоцима (Весна Дедић, Исидора Бјелица, Јелена Бачић-Алимпић), чије књиге многи отписују иако нису упознати са њиховим садржајем, али у својим редовима имамо и нобеловце (Жозе Сарамаго, Тони Морисон, Имре Кертес, Херта Милер, Марио Варгас Љоса, Андрић...), и изванредне дечје писце (Љубивоје Ршумовић, Урош Петровић). Некада морате да имате књиге које боље пролазе код читалаца, да бисте могли да објавите књиге које, можда, чита мањи број људи, али које улазе у историју књижевности. То је нешто са чиме се велики издавачи суочавају сваки дан – каже Тања Љубисављевић и додаје: – Сајам књига није манифестација за књижевну елиту већ за широк спектар људи, разних сталежа и књижевних укуса. Ми сваки од тих укуса подржавамо и успостављамо фину равнотежу. И познате личности у свету пишу књиге које су популарне на исти начин на који су популарни аутори тих књига, ништа ново нисмо ми измислили.