Природњак или хуманиста

Српска академија наука и уметности на Изборној скупштини заказаној за 29. март бираће новог председника, два потпредседника и генералног секретара. Тим поводом, на недавно одржаној саветодавној конференцији САНУ о чему смо известили, за председника САНУ предложена су два кандидата: садашњи челник САНУ Никола Хајдин и Василије Крестић.
У име 52 члана Академије, академик Драгомир Виторовић навео је разлоге због којих не би требало мењати не само садашњег председника САНУ већ и досадашња три члана Извршног одбора Академије. Тако је поред Николе Хајдина, Виторовић за реизбор предложио и два потпредседника – Стевана Коичког и Николу Тасића, а за новог генералног секретара предложио је Димитрија Стефановића.

Уочи предстојећих избора у САНУ, добро је подсетити се важнијих детаља из професионалног живота Николе Хајдина и Василија Крестића.

Никола Хајдин (1923), доктор грађевинских наука и професор Грађевинског факултета у Београду, у пензији, у току своје професионалне каријере обављао је низ научних и стручних функција у различитим домаћим и страним друштвима. Између осталог, био је председник Југословенске групе Међународног удружења за мостове и високоградњу, председник Југословенског комитета Међународне уније за теоријску и примењену механику, декан Грађевинског факултета у Београду. 

Хајдин је и члан Европске академије наука, уметности и литературе са седиштем у Паризу, Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу, инострани је члан Словеначке академије знаности и уметности, а 2000. године изабран је за почасног доктора Националног техничког универзитета Атине.

Са друге стране је Хајдинов противкандидат, Василије Крестић (1932), професор Филозофског факултета у Београду, у пензији, и секретар Одељења историјских наука САНУ, а обавља и функцију директора Архива САНУ.

Крестић је члан и уредништва "Зборника за историју" Матице српске. Покренуо је "Зборник за историју Срба у Хрватској", чији је одговорни уредник. Учествовао је на многим научним скуповима у земљи и иностранству. Бави се историјом Срба и Хрвата, српско-хрватских односа и југословенске идеје.

Према речима предлагача Чедомира Попова, у саставу је и уређивачког одбора капиталног пројекта "Српски биографски речник", као и Управног одбора Матице српске.

– Крестић је једна од кључних полуга Српске енциклопедије. Деценијама се доказује и својом улогом у Српској књижевној задрузи. Улазећи у најврелије, вазда актуелне, теме историје Срба у Хрватској и Угарској, њихове борбе за равноправни положај у туђим државама и окружењима, он не околиши, не прећуткује, не штеди никога, ни ради "мира у кући", ни ради своје лагодније друштвене позиције у овом унезвереном и несигурном свету, истакао је Попов.

У свом образложењу Чедомир Попов је рекао и то да су од последњих пет председника САНУ чак четворица били из редова природних и техничких наука. Истина, осим историчара уметности Дејана Медаковића, поменута четири председника САНУ су били природњаци и инжењери. На челу Академије од 1971. до 1981. године био је истакнути физичар Павле Савић, а на његово место долази биолог Душан Каназир чији мандат траје чак 13 година, до 1994. године. Хемичар и технолог Александар Деспић води САНУ од 1994. до 1998, а Дејан Медаковић је председник од 1999. до 2003. Одлазећи са функције вође "дома бесмртних" Каназир је открио јавности да постоје дубоки расколи и поделе у САНУ.

-----------------------------------------------------------

Драгомир Виторовић: Прекинута изолација

Међу главним мотивима за поновни избор садашњег Извршног одбора, које је академик Драгомир Виторовић истакао у свом излагању, је "савлађивање последица претходне нежељене потпуне изолације САНУ, која је враћена у чланство Европске федерације 54 академије, и постала члан још неколико других европских асоцијација академија, чиме се укључила у кретања у светској и европској науци, уметности и култури."

Виторовић је подсетио то да је заслуга садашњег Извршног одбора и успостављање добрих односа са ресорним министарствима, чиме је САНУ добила знатно већа средства за научна истраживања. Велики број одржаних, претежно међународних научних скупова такође спада у позитивне оцене рада досадашњег руководства. Међу њима су јубилеји великана Милутина Миланковића, Пупина, Тесле, Јована Стерије Поповића, о Косову и Метохији са зборницима радова на српском и енглеском, (на по преко 500 страна) о националним мањинама, о биодеиверзитету на почетку новог миленијума, и други научни скупови.

Према речима Драгомира Виторовића, садашња управа САНУ залагала се за очување непоремећене животне средине у неким областима Србије, а омогућено је и дугоочекивано обнављање оронуле зграде Академије.

– Избором више од 40 еминентних научника за нове дописне чланове и чланове ван радног састава, САНУ је у претходном четворогодишњем периоду кадровски освежена, рекао је Виторовић.