Дефицит мањи за 95 милијарди динара

Пред члановима кабинета Ивице Дачића на данашњој седници владе наћи ће се Предлог закона о буџету за 2013. годину који предвиђа смањење минуса у државној каси на 3,5 одсто бруто домаћег производа (БДП) током следеће године.

 Као што је „Политика” већ објавила министар финансија Млађан Динкић, према нашим сазнањима, планирао је да мањак у републичкој каси следеће године буде нешто мањи од 120 милијарди динара или тачније 119,6 милијарди. Планирани приходи су 956,4, док су очекивани расходи 1.076 милијарди динара. Изражено у процентима, дефицит републичког буџета износи 3,3 одсто БДП-а.

Консолидовани буџет, који укључује и касу покрајине, општинске буџете и фондове у дефициту је од око 130 милијарди динара, што је 3,5 одсто БДП-а. У односу на овогодишњи минус, дефицит ће догодине бити мањи за 95 милијарди динара. Приходи на нивоу целе државе достижу 1.613,6, а расходи 1.743,6 милијарди динара.

На којим макроекономским показатељима је министар финансија скројио буџет за следећу годину, који би, како каже, требало да буде други корак у стабилизацији српских јавних финансија? Следеће године Динкић очекује економски раст од око два одсто, што значи да ће бруто домаћи производ достићи 3.294 милијарде динара. Инфлација је планирана на око 5,5 одсто. Тиме ће се ниво јавног дуга, који прети да Србију уведе у дужничку кризу, смањити тек 2014. године.

Чини се да је већина министара добила мање буџете него прошле године. Буџет Министарства финансија, на пример, више него дупло је мањи у односу на прошлу годину. Ипак, то није последица драстичног смањења расхода, већ у највећем делу резултат једнократне исплате за санирање проблема у банкарском сектору.

Међу губитницима, односно онима који су добили мање пара, налазе се и министар полиције, који је истовремено и премијер, Ивица Дачић, затим министар одбране Александар Вучић, министар правде Никола Селаковић, министар просвете Жарко Обрадовић, министарка здравља Славица Ђукић-Дејановић, министар културе Братислав Петковић, али и министар рударства Милан Бачевић и министарка спорта Алиса Марић. Иако је министар пољопривреде Горан Кнежевић добио већи износ намењен субвенцијама, његов укупан буџет безмало је на нивоу овогодишњег.

Генерално, у свим министарствима штедеће се по основу ограниченог раста плата за 2013. годину који неће пратити инфлацију.

Највеће приливе у буџет ипак ће донети повећање ПДВ-а са 18 на 20 одсто. По том основу очекују се приливи од око 30 милијарди динара. Додатно ће бити повећан и порез на добит, који је од првог октобра са 10 увећан на 12 одсто. Следеће године планирано је да достигне 15 одсто. На име повећања тог намета, очекују се 23 милијарде динара, што је према речима познаваоца буџетских бројки прецењено.

Значајне уштеде министар финансија планирао је и на издацима за куповину робе и услуга. Годишње се у Србији за ту намену потроши готово осам одсто БДП-а, односно националног колача. Често се у јавности, међутим, сматра да се на то троше знатно већа средства. Знатан део тих издатака, ипак, није дискреционе природе, као што се највећим делом мисли. У набавку робе и услуга спадају и трошкови за струју и комуналије, а из специјализованих услуга исплаћују се плате научним радницима у природним наукама. Министар финансија планирао је да само у буџету за 2013. годину издатке за робу и услуге смањи за 0,7 одсто. Једна од ранијих рачуница Фискалног савета, међутим, показује да је тај износ могуће уштедети – али тек до 2016. У том четворогодишњем периоду ефекти уштеде би могли да се крећу од од 0,5 до 0,7 одсто БДП-а, што је мање од 20 милијарди динара.