Deficit manji za 95 milijardi dinara

Pred članovima kabineta Ivice Dačića na današnjoj sednici vlade naći će se Predlog zakona o budžetu za 2013. godinu koji predviđa smanjenje minusa u državnoj kasi na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) tokom sledeće godine.

 Kao što je „Politika” već objavila ministar finansija Mlađan Dinkić, prema našim saznanjima, planirao je da manjak u republičkoj kasi sledeće godine bude nešto manji od 120 milijardi dinara ili tačnije 119,6 milijardi. Planirani prihodi su 956,4, dok su očekivani rashodi 1.076 milijardi dinara. Izraženo u procentima, deficit republičkog budžeta iznosi 3,3 odsto BDP-a.

Konsolidovani budžet, koji uključuje i kasu pokrajine, opštinske budžete i fondove u deficitu je od oko 130 milijardi dinara, što je 3,5 odsto BDP-a. U odnosu na ovogodišnji minus, deficit će dogodine biti manji za 95 milijardi dinara. Prihodi na nivou cele države dostižu 1.613,6, a rashodi 1.743,6 milijardi dinara.

Na kojim makroekonomskim pokazateljima je ministar finansija skrojio budžet za sledeću godinu, koji bi, kako kaže, trebalo da bude drugi korak u stabilizaciji srpskih javnih finansija? Sledeće godine Dinkić očekuje ekonomski rast od oko dva odsto, što znači da će bruto domaći proizvod dostići 3.294 milijarde dinara. Inflacija je planirana na oko 5,5 odsto. Time će se nivo javnog duga, koji preti da Srbiju uvede u dužničku krizu, smanjiti tek 2014. godine.

Čini se da je većina ministara dobila manje budžete nego prošle godine. Budžet Ministarstva finansija, na primer, više nego duplo je manji u odnosu na prošlu godinu. Ipak, to nije posledica drastičnog smanjenja rashoda, već u najvećem delu rezultat jednokratne isplate za saniranje problema u bankarskom sektoru.

Među gubitnicima, odnosno onima koji su dobili manje para, nalaze se i ministar policije, koji je istovremeno i premijer, Ivica Dačić, zatim ministar odbrane Aleksandar Vučić, ministar pravde Nikola Selaković, ministar prosvete Žarko Obradović, ministarka zdravlja Slavica Đukić-Dejanović, ministar kulture Bratislav Petković, ali i ministar rudarstva Milan Bačević i ministarka sporta Alisa Marić. Iako je ministar poljoprivrede Goran Knežević dobio veći iznos namenjen subvencijama, njegov ukupan budžet bezmalo je na nivou ovogodišnjeg.

Generalno, u svim ministarstvima štedeće se po osnovu ograničenog rasta plata za 2013. godinu koji neće pratiti inflaciju.

Najveće prilive u budžet ipak će doneti povećanje PDV-a sa 18 na 20 odsto. Po tom osnovu očekuju se prilivi od oko 30 milijardi dinara. Dodatno će biti povećan i porez na dobit, koji je od prvog oktobra sa 10 uvećan na 12 odsto. Sledeće godine planirano je da dostigne 15 odsto. Na ime povećanja tog nameta, očekuju se 23 milijarde dinara, što je prema rečima poznavaoca budžetskih brojki precenjeno.

Značajne uštede ministar finansija planirao je i na izdacima za kupovinu robe i usluga. Godišnje se u Srbiji za tu namenu potroši gotovo osam odsto BDP-a, odnosno nacionalnog kolača. Često se u javnosti, međutim, smatra da se na to troše znatno veća sredstva. Znatan deo tih izdataka, ipak, nije diskrecione prirode, kao što se najvećim delom misli. U nabavku robe i usluga spadaju i troškovi za struju i komunalije, a iz specijalizovanih usluga isplaćuju se plate naučnim radnicima u prirodnim naukama. Ministar finansija planirao je da samo u budžetu za 2013. godinu izdatke za robu i usluge smanji za 0,7 odsto. Jedna od ranijih računica Fiskalnog saveta, međutim, pokazuje da je taj iznos moguće uštedeti – ali tek do 2016. U tom četvorogodišnjem periodu efekti uštede bi mogli da se kreću od od 0,5 do 0,7 odsto BDP-a, što je manje od 20 milijardi dinara.