Мишковићева "цесна" у Србији

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 24. марта – Авион српског бизнисмена Мирослава Мишковића, власника компаније "Делта", од новембра лане није више регистрован у словеначком регистру – ову вест су словеначке "финанце" пренеле пошто су у домаћој управи за цивилно ваздухопловство провериле где се налази Мишковићева "покретна имовина". Дакле, иако је "Делта" чак три пута минирана од стране овдашње спреге политике и привреде да компанија из Србије пословање прошири у Словенију, Мишковић је упркос свему користио "добре словеначке услуге". Своју "цесну 650 цитатион VII" је тек крајем прошле године "исписао" из словеначких папира и регистровао у Србији.

Словеначким медијима је индикативно да је Мишковић пре годину дана затражио гостопримство Словеније за своју летилицу "због бољих прелетних дозвола". "Финанце" тврде да су у круговима блиским "Делти" сазнале да разлози за повлачење авиона из словеначког регистра нису "пословне природе", већ да Мишковић није био задовољан наводним предностима које је очекивао приликом регистрације летилице у ЕУ. Мишковићу регистрација авиона у Словенији прошле године није отворила врата "Меркатора", а поводом најновијег неуспеха са куповином "Краса", коју је директор фабрике Едвард Фонда окарактерисао као покушај "непријатељског откупа", "финанце" подсмешљиво пишу да се Мишковић опет служи "познатом тактиком", па оптужује Словенију да се "брани од продора српског капитала", те "употребом медија у Србији, које добро контролише" притиска на Љубљану, што је "урадио више пута до сада".

Лист подсећа на Мишковићев неуспех да 2002. купи плац у Љубљани, где је желео да изгради трговачки центар, те да је слично било 2005. када пивара "Лашко" није хтела да му прода "Фруктал". Занимљиво је да је "заборављено" на прошлогодишњу аферу када "Делти" није дозвољено да уђе у власничку структуру "Меркатора", што је постигнуто маневрима парадржавних фондова. Кад се све сабере, "Делта" је већ четврти пут спречена да постане власник дела неке фирме у Словенији, што свакако не може да се назове случајем – како то приказује кабинет Јанеза Јанше у напору да заштити интересе словеначке привреде у Србији.

Словеначке новине такође преносе наводну изјаву "Делтиног" посредника из агенције "Агес" Ивана Принчича да није било никаквих притисака приликом "Красовог" откупа око 10 одсто сопствених акција (које је Мишковић желео да купи) од власника "Винакрас". Штавише, у овдашњим медијима се појавила и Принчичева изјава да је "акције ’Краса‘ хтео да купи за себе", а никако не за Мишковића, чиме се дезавуишу Мишковићеви наводи да се у посао поново умешала словеначка политика, која уз помоћ медија успешно спречава продор српских предузећа у Словенију. Иван Принчич је, међутим, за "Политику" изјавио да јесте пословао за Мишковића, а да "Красу" није хтео да открије идентитет свог клијента "јер знате како је до сада овде било са покушајима уласка ’Делте‘, зато смо сада покушали овако, изокола, преко наше агенције". Принчич је потврдио "Делтине" наводе да је посао са "Красом" био уговорен а да је "незапамћено да управни одбор преко ноћи, напречац, одбаци договорен посао и по готово двоструко вишој цени од књиговодствене цене акција изврши откуп сопствених акција од ’Винакраса‘, на штету својих акционара".

Иван Принчич тврди да му се до сада није десило да са неким утврди, договори и "руковањем" потврди да је посао склопљен, а да следећег јутра, уместо потписивања припремљених докумената, сазна – да је све пропало. Упозорава да овим није стављена тачка на "случај Крас" и да су на потезу адвокати, који ће наредне седмице одлучити је ли "Красов" дриблинг "Делте" био у складу са законима.