С временом лакше живим са собом

Избегавам да дајем интервјуе. Не пристајем да одговарам на класична новинарска питања. Можда постоје уметници који тако комуницирају, али ја не. Мрзим такву комуникацију јер ни представе не радим на такав начин. Не живим тако, не разговарам, не дружим се. Предлажем да разговарамо. Знам да ћете после тога имати у новинарском смислу много више посла, али ми је најважнији дијалог, шта год испало од те приче. Нешто слично се дешава и у представи: да ли се пристаје на дискомуникацију или конвенцију, или покушавамо да успоставимо дијалог, рекао нам је на почетку разговора словеначки редитељ Томи Јанежич који у Српском народном позоришту у Новом Саду режира Чеховљевог „Галеба”.

Тако смо већ на страну одложили бележницу и са необичним Томијем Јанежичем причали о Чехову, позоришту, животу, политици...

Премијера представе „Галеб” А. П. Чехова на сцени „Пера Добриновић” СНП-а биће изведена вечерас са почетком у 18 часова. Разлог је оправдан јер представа траје између шест и седам сати са три паузе. Драматург је Катја Легин, костимограф Марина Сремац, композитор Исидора Жебељан. Играју: Јасна Ђуричић, Филип Ђурић, Душан Јакишић, Милица Јаневски, Денеш Дебреи, Драгиња Вогањац, Ивана Вуковић, Борис Лијешевић, Борис Исаковић,  Димитрије Динић и други.

Уметничка екипа радила је овај пројекат годину и по дана, а сам Томи Јанежич започео је овај посао подстакнут радом на мастер студијама на Академији уметности у Новом Саду. Посебан куриозитет када је ова представа у питању јесте то што у њеној реализацији учествује чак пет професора: Јасна Ђуричић, Борис Исаковић, Денеш Дебреи, Борис Лијешевић и Томи Јанежич.

– И поставку из 1999. године коју сам режирао у Љубљани радили смо дуго. У међувремену сам „Галеба” радио са студентима у Словенији, Хрватској и Србији. Очигледно имам посебан однос са тим комадом, можда због тога јер се бави питањима позоришта, уметности, креативности и неких других односа и динамика. Оно што је  специфично и ретко јесте веза коју комад успоставља између љубави или заљубљености или фасцинације и креативности. Често говорим како када смо заљубљени сви постајемо песници. Када радите Чехова не анализирате његово дело, него почнете да се бавите животом јер је он геније. „Галеб” је толико узбудљив да лично не могу да се не бавим њим поново – каже Јанежич и гласно размишља:

– Не знам одакле се намеће, поставља питање разлога. Нисам сигуран да су у животу ствари узрочно-последичне, а затим, нисам сигуран да се креативношћу и уметношћу бавим због разлога. Мени су неке ствари одредиле живот. Не знам ни сам како сам се нашао у том току. Исто тако, нисам сигуран да ли ја бирам комад, или комад мене јер откуд бих на рационалан начин дошао до одлуке да нешто радим по ко зна који пут – објашњава Јанежич док небројено пута провлачи прсте кроз косу подсећајући нас с времена на време на „разбарушеног песника”.

Испровоциран извесним коментаром, запажањем, опаском, Томи Јанежич зна и да бурно реагује, да се наљути, прострели вас погледом, али и да вас пажљиво, знатижељно саслуша, као да се претходног тренутка није догађала експлозија „наглашених” емоција. Пре неколико година Јанежич је направио извесну паузу у уметничком раду. Ево и зашто:

– Имао сам фантастично раздобље од три и по године без позоришта.

Оно што је мени одговарало, то сам и учинио. Купио сам имање јужно од Љубљане, усред шума где су медведи, где је мир и сада већ дуже време тамо живим. Направио сам  креативни центар, обнављам га и даље. Мој сан је, заправо, био да имам кућу где могу да долазе људи, где могу да се одвијају радионице, концерти, представе – прича Јанежич.

 Оно што је извесно јесте да је у животу специфичног, необичног Томија Јанежича свака реакција спонтана: била позитивна била негативна. Политика је исто тако, сазнајемо, у његовом животу маргинална ствар.

– Не! Не бих се никада бавио политиком. Заправо, презирем политику. И никада ми нико није рекао да имам потенцијал за политику. Мени би било драго да у политици постоји мало више разноликости ставова. Да не причају стално једно те исто. Одвратно је то што се дешава у политици. Гледајући и пратећи шта се дешава по свету, нема битних разлика, јер су се углавном у том послу обрели аматери – прича наш саговорник и открива:

– Мислим да сам необуздан када су у питању неке ствари до којих ми је стало, али исто тако мислим да сам све мање и мање необуздан. Разљутити се, бурно реаговати? Зашто да не! Добро је да се човек разљути, као што је добро да се човек насмеје и самом себи и својим ставовима.

А на кога се најлакше наљути, Томи Јанежич одговара:

– Најлакше се, ипак, наљутим на себе. Имам ја своју драму, имам их више. Хвала богу, радим на њима. Чини ми се, ипак, да с временом лакше живим са собом. Не осећам се као што сам се раније осећао када сам имао премијере. Можда зато што смо публику још од фебруара позивали да дође и погледа шта радимо, тако да смо већ успоставили везу са публиком. Заправо када је ова поставка „Галеба” у питању, више имам осећај као да позивамо људе да нам дођу у госте да поделимо нешто са њима – прича Јанежич.