Психотерапија

Када је у питању представа о психотерапији присутна у јавности, можемо рећи да се креће од потцењивања до идеализације. Док једни верују да је психотерапија врста узалудног психолошког разглабања, други виде свемогући метод који ће им помоћи да постану идеалне личности. И једни и други ставове према психотерапији формирају на основу тога како је она представљена у филмовима и телевизијским серијама.

Савремена психотерапија претпоставља да у позадини сваког људског понашања постоји логика, чак и онда када је оно ирационално и неприхватљиво. Реч је о ирационалним логикама које су супротне од здравог разума или рационалности. Типично је да људи који се жале на неко своје ирационално понашање, нити препознају нити разумеју унутрашњу логику из које оно извире. Психотерапеути су једна врста стручњака за препознавање и откривање унутрашњих ирационалних логика. А они до својих открића могу доћи само у сарадњи са клијентом. Да би клијент променио понашање потребно је да промени логику. Да би се то десило, он је мора увидети, уверења из којих је она састављена, али и спознати да су та уверења ирационална. То је оно што се у многим психотерапијским школама зове увидом.

Иако увид често није сам по себи довољан да дође до промене, он је свакако веома важан корак. Промена често почиње тако што клијент открива да нешто није истина, иако још не зна тачно шта јесте истинито. Типично је да увид у ирационалност логике доводи до једног унутрашњег конфликта између два дела личности: оног дела који и даље заступа ирационалну логику и новог дела који о датој ствари почиње да мисли рационално.

У психотерапијском процесу овај нови, рационални део све више јача, док коначно не преузме контролу над целокупном личношћу клијента.

Савремена психотерапија је уговорни однос између клијента од кога се тражи да дефинише проблем који га мучи и циљ који жели да постигне, и психотерапеута који открива логику и примењује технике и интервенције које клијенту могу помоћи да оствари циљеве. Најважнији је однос између психотерапеута и клијента у коме се психотерапеут ставља у службу остварења оних циљева које клијент жели да постигне. Делујући из позиције поштовања и самопоштовања, психотерапеут ствара однос у коме се клијент осећа сигурно тако да може говорити о својим најдубљим тајнама без страха од презира и одбацивања.

Сва истраживања показују да је најбоље лечење менталних поремећаја када се уз лекове користи и психотерапија. Зато је психотерапија веома важна, а право на психотерапију је део универзалног људског права на лечење.