Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Све поклања завичају

Све поклања завичају
Добросав Туровић, професор и публициста из Лесковца Фото Д. Коцић

Лесковац – Добросав Туровић, професор историје и публициста, иако је давно "завирио" у осму деценију живота, не престаје да изненађује суграђана. Последњих месеци је објавио чак три књиге (заједно са Небојшом Ивановићем, директором Историјског архива, и још неколико аутора). Једна је посвећена Топличком устанку – "Устанак у Топлици и Јабланици 1917".

– Упорно и систематски радио сам са колегом Небојшом Ивановићем и на писању књиге "Лесковац и лесковачки крај 1915-1918" и "Записи топличког четника 1916-1918", које такође, свака на свој начин, говоре о великој епопеји српског народа – вели за "Политику" Добросав Туровић.

Педантни, марљиви историчар, али и хуманиста, Добросав Туровић истиче да је, на пример, књигу (препуну занимљивих, мање познатих историјских детаља, али и фотографија) "Устанак у Топлици и Јабланици 1917" објавило Удружење ратних добровољаца 1912-1918. и њихових потомака, чије је седиште у Београду.

– Одлучио сам да богату грађу, али и хиљаде фотографија, које су такође вредан документ о прошлим временима, поклоним Завичајној библиотеци у Медвеђи – каже Добросав Туровић, уз жељу да "неизоставно прибележимо" како приводи крају писање романа "Гиган у рату" у коме ће делимично говорити и о Топличком устанку, Јабланици и Лесковцу.

О свом завичају, Горњој Јабланици и Гајтану, где је рођен, Туровић је написао десетак књига. Једна од њих је "Горња Јабланица (људи и време)" у којој је на више од 500 страна описао живот, рад и обичаје људи тог прелепог, али сиромашног краја јужне Србије.

– У овој књизи се налазе животописи више од 400 личности од 1879. до данашњих дана. Са мање или више успеха, описан је живот пет генерација досељеника из Херцеговине и Црне Горе – вели Добросав Туровић.

Туровић подсећа да је Горња Јабланица само у ослободилачким ратовима и на Солунском фронту дала готово стотину јунака, осам је носилаца француске Легије части и 738 носилаца Албанске споменице за верност отаџбини 1915. године.

– Само, на пример, за народне хероје, после Другог светског рата, из ових крајева, проглашени су Владимир Букелић, Зејнел Ајдиновић, Радован Ковачевић и Божидар Стојановић, 123 борца носиоци су "Партизанске споменице 1941", а на бојном пољу страдало је 3.500 Горњојабланичана – констатује професор Туровић.

Овај марљиви лесковачки историчар истиче да му је задатак био да прибележи не само животописе и догађаје из јабланичког краја, него да истргне од заборава све оно што је вредно за памћење.

На књижевном конкурсу "Драгојло Дудић" 1999. Туровић је освојио прву награду и то га је подстакло да се последњих година озбиљније бави и књижевним радом.

– На основи мојих истраживачких подухвата објављено је више занимљивих документарних ТВ филмова, који су емитовани на ТВ Београд – каже професор Добросав Туровић.

Познати лесковачки историчар, проф. др Живан Стојковић, рецензент већег броја књиге Добросава Туровића, иначе и сам аутор изузетно значајних дела из историографије, али и других области, подвлачи да је био прави подвиг латити се овако обимног посла и написати књиге о најзначајнијим, најутицајнијим и највреднијим људима Горње Јабланице и догађајима који су обележили двадесети век у овом делу Србије.

--------------------------------------------------------------------------

Промовисана књига о Топличком устанку

Лесковац – У лесковачком Народном музеју недавно је промовисана књига "Устанак у Топлици и Јабланици 1917. године" аутора Новице Пешића, Добросава Туровића и Предрага Павловића, коју је објавило Удружење ратника 1912-1918. и њихових потомака. Поред професора Туровића, о књизи и значају Топличког устанка говорио је проф. др Живан Стојковић, аутор тридесетак књига из историје југа Србије, а на трибини "Топличко-јабланички устанак" беседио је хранислав ракић, познати историчар из Лесковца.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.