Овде и тамо, године колективне мигрене

Књига Бошка Јакшића „Овде и тамо, године колективне мигрене” представљена је синоћ на Сајму књига,у присуству бројних колега и личности из јавног живота. Колумниста и уредник Спољнополитичке рубрике листа „Политика” сабрао је овој књизи, која је објављена у издању Завода за уџбенике из Београда, избор од својих 330 текстова објављених у претходних шест година у нашем листу.

На промоцији је говорио писац Светислав Басара који је нагласио да постоји неколико новинара у овој земљи чије колумне с нестрпљењем очекује, додајући да му је недеља резервисана за колумне Бошка Јакшића, који га у тај недељни дан разгали, улије му мало оптимизма, али и долије дозу песимизма.

–Текстови у овој књизи показују историју једног радосног срљања у несрећу. Минуциозно, али не и малициозно, за разлику од многих овдашњих колумниста –рекао је Басара, називајући Јакшића једним од најлуциднијих хроничара и критичара Србије. Он је додао да Јакшићеве колумне представљају позив на рационалност и својеврсни вапај из пустиње, напомињући да можда треба да будемо задовољни што јошувек може да се чује тај ретки и неострашћени глас разума.

Директор Завода за уџбенике Милољуб Албијанић подсетио је да је Бошко Јакшић био извештач бројних међународних скупова, новинар стипендиста у Вашингтону, дописник „Политике” из Каира и Рима, новинар који је интервјуисао Индиру Ганди, Јасера Арафата и Леха Валенсу, и додао да у његовим колумнама о питањима унутрашње политике, Косову, темама корупције и криминала, или Србије да уђе у ЕУ критике никада није мањкало, те да се књига нашла у издању Завода за уџбенике чија је мисија да младе људе, између осталог, учи да мисле својом главом.

Аутор књиге је захвалио листу „Политика” у којој је, како је рекао, имао слободу да га нико од уредника не пита унапред о чему ће да пише, нити му скраћује текстове.

Јакшић је нагласио да су колумне подељене на овде – теме које се тичу нас, и тамо – оне које се тичу света, додајући да живимо у земљи која је претерано опседнута самом собом, и коју мало занима свет, па чак и Европска унија којој толико стремимо.

– Често ми кажу да сам храбар, али ако је храброст објавити оно што многи људе мисле, питам се у каквом то друштву и с каквим слободама ми живимо.

–Јакшић је рекао да је књигом задовољан, али у исто време разочаран јер би текстови које је написао пре неколико година могли, без промене, и данас да буду објављени. То је тужно,али и опомињуће сведочанство, не зато што сам ја био визионар, већ зато што се у овој земљи мало тога променило –рекао је аутор.