Аландска острва желе независност

Становници финске аутономне регије Аландска острва, њих 27.000, пореклом Швеђани, запретили су да ће одбацити европски устав уколико им Финска не преда једно између 14 њених посланичких места у Европском парламенту, извештава француска новинска агенција АФП. Аландско "не", истина, не би имало никакве последице за поступак ратификације уставног уговора јер Финска у том случају може да се одлучи да острва третира као територију изван Европске уније.

Острва, која су под финским суверенитетом и где је једини службени језик шведски (јер шведска мањина представља 92 одсто од укупно 27.000 житеља регије), још од 1921. ужива висок степен аутономије у домену просвете, здравства и бриге за јавни ред и мир. У пракси важи да и Аландска острва морају да потврде међународне уговоре које потпише Финска. Тако су Аландска острва исте године кад и Финска гласала за улазак у Унију, а Финска је аутономни статус Острва укључила у одредбе њеног уговора о приступању ЕУ.

За Острва је најисточнија између скандинавских држава изборила и посебан статус што се тиче пореске политике, нарочито у погледу правила о порезу на додатну вредност (ПДВ). Тако су острвским територијалним водама, на трајектима који повезују Шведску и Финску, још увек дозвољени дјути-фри шопови (бесцарински дућани), где је могуће добити робу на коју се не плаћа ПДВ.

Острва имају једног представника у финском парламенту, а сада траже и седиште у Европском парламенту и право да су заступљена на Суду Европских заједница. Уколико се Хелсинки оглуши о жељу мештана са Аландских острва, локална власт прети да ће одбацити европски уставни уговор. "Кад нека држава преда, уступи део своје надлежности, очекује да добије нешто у замену. Аландска острва нису добила ништа", упозорава локални функционер Хари Јаншон, који је био активни учесник у преговорима о статусу Острва унутар Уније.

Парламент Финске сматра да би било неправедно и неуравнотежено дати посланичку фотељу у Европском парламенту скромној бројци од 27.000 становника Острва. Цела Финска има 5,2 милиона житеља а свега 14 седишта у Европском парламенту, па рачуница показује да је то једно место на 375.000 људи. Власт Аландског округа такву аргументацију одбацује с противаргументом да аутономија Острва није условљена нити је заснована на броју становника.

Аландска острва иначе леже на стратешки важном потезу односно улазу у Ботнијски залив, а до 1809. су била под шведском влашћу. Тада су пала у руске руке, да би 1856. била у целини демилитаризована и после Првог светског рата постала део Финске државе, упркос несугласицама Швеђана који живе на острву, а који представљају мањину за власти у Хелсинкију. Аландска острва су одлуком Друштва народа 1921. стекла широку аутономију унутар Финске, која је добила тапију над суверенитетом острва. Отада тиња незадовољство јер "ништа није добијено заузврат" тј. за уступање суверенитета, зато покрајина која важи за најбогатији део Финске и једну од најбогатијих регија ЕУ, изражава све веће незадовољство над својим чланством у ЕУ. Гунђање је почело још у тренутку уласка Аландских острва у Унију 1995. године.