Alandska ostrva žele nezavisnost

Stanovnici finske autonomne regije Alandska ostrva, njih 27.000, poreklom Šveđani, zapretili su da će odbaciti evropski ustav ukoliko im Finska ne preda jedno između 14 njenih poslaničkih mesta u Evropskom parlamentu, izveštava francuska novinska agencija AFP. Alandsko "ne", istina, ne bi imalo nikakve posledice za postupak ratifikacije ustavnog ugovora jer Finska u tom slučaju može da se odluči da ostrva tretira kao teritoriju izvan Evropske unije.

Ostrva, koja su pod finskim suverenitetom i gde je jedini službeni jezik švedski (jer švedska manjina predstavlja 92 odsto od ukupno 27.000 žitelja regije), još od 1921. uživa visok stepen autonomije u domenu prosvete, zdravstva i brige za javni red i mir. U praksi važi da i Alandska ostrva moraju da potvrde međunarodne ugovore koje potpiše Finska. Tako su Alandska ostrva iste godine kad i Finska glasala za ulazak u Uniju, a Finska je autonomni status Ostrva uključila u odredbe njenog ugovora o pristupanju EU.

Za Ostrva je najistočnija između skandinavskih država izborila i poseban status što se tiče poreske politike, naročito u pogledu pravila o porezu na dodatnu vrednost (PDV). Tako su ostrvskim teritorijalnim vodama, na trajektima koji povezuju Švedsku i Finsku, još uvek dozvoljeni djuti-fri šopovi (bescarinski dućani), gde je moguće dobiti robu na koju se ne plaća PDV.

Ostrva imaju jednog predstavnika u finskom parlamentu, a sada traže i sedište u Evropskom parlamentu i pravo da su zastupljena na Sudu Evropskih zajednica. Ukoliko se Helsinki ogluši o želju meštana sa Alandskih ostrva, lokalna vlast preti da će odbaciti evropski ustavni ugovor. "Kad neka država preda, ustupi deo svoje nadležnosti, očekuje da dobije nešto u zamenu. Alandska ostrva nisu dobila ništa", upozorava lokalni funkcioner Hari Janšon, koji je bio aktivni učesnik u pregovorima o statusu Ostrva unutar Unije.

Parlament Finske smatra da bi bilo nepravedno i neuravnoteženo dati poslaničku fotelju u Evropskom parlamentu skromnoj brojci od 27.000 stanovnika Ostrva. Cela Finska ima 5,2 miliona žitelja a svega 14 sedišta u Evropskom parlamentu, pa računica pokazuje da je to jedno mesto na 375.000 ljudi. Vlast Alandskog okruga takvu argumentaciju odbacuje s protivargumentom da autonomija Ostrva nije uslovljena niti je zasnovana na broju stanovnika.

Alandska ostrva inače leže na strateški važnom potezu odnosno ulazu u Botnijski zaliv, a do 1809. su bila pod švedskom vlašću. Tada su pala u ruske ruke, da bi 1856. bila u celini demilitarizovana i posle Prvog svetskog rata postala deo Finske države, uprkos nesuglasicama Šveđana koji žive na ostrvu, a koji predstavljaju manjinu za vlasti u Helsinkiju. Alandska ostrva su odlukom Društva naroda 1921. stekla široku autonomiju unutar Finske, koja je dobila tapiju nad suverenitetom ostrva. Otada tinja nezadovoljstvo jer "ništa nije dobijeno zauzvrat" tj. za ustupanje suvereniteta, zato pokrajina koja važi za najbogatiji deo Finske i jednu od najbogatijih regija EU, izražava sve veće nezadovoljstvo nad svojim članstvom u EU. Gunđanje je počelo još u trenutku ulaska Alandskih ostrva u Uniju 1995. godine.