Хладноратовски понос

Депутати Државне думе Руске Федерације ћутали су, како кажу, двадесет година и тако размазили Американце, али баћушке су ове недеље одлучиле да више не тетоше каубоје већ да им све саспу у лице.

Љути што Вашингтон стално прозива Москву за кршење људских права, депутати Државне думе су одлучили да Американцима приговоре за малтретирање и убиства усвојене деце руског порекла, ксенофобију, социјалну неједнакост и растућу расну и религиозну дискриминацију, тајне затворе, затвор Гвантанамо, примењивање смртне казне...

Истичући да као једна од водећих земаља Русија „на то има право”, руски парламентарци су препоручили САД да уведу мораторијум на смртну казну, да све случајеве затвореника Гвантанама предају цивилним судовима, а тај затвор затворе.

Премда се поједине примедбе могу с правом означити као велики пропусти у испуњавању обећања које је пре четири године дао Барак Обама, сасвим је очигледно да депутати васкрсавају хладноратовску реторику из совјетских времена, не због бриге за „обесправљеним Американцима” већ због тога што је она промовисана из самог Кремља.

Иако је национализам увек представљао значајан ако не и кључни фактор политичког успеха руског председника Владимира Путина, најприметнији елементи његовог трећег мандата нису само инсистирање на националном поносу, већ и хладноратовска реторика, совјетске мере контроле друштвених збивања и никад ближи однос са Руском православном црквом.

Док депутати спочитавају грехе Американцима, Путин васпоставља дух совјетских времена формирањем специјалне управе за друштвене пројекте задужене за „развој патриотског васпитања и духовно-моралних начела друштва”.

Тако ће Путинова Русија, попут Стаљиновог Совјетског Савеза некад, имати својеврсног секретара за идеологију, само што овог пута он неће проверавати комунистичка начела грађана, већ њихов патриотизам.

Док званичници из Кремља покушавају да објасне да „патриотизам у себе укључује поштовање државе, породичних вредности и закона”, цела ситуација постаје још јаснија када безмало истог дана Државна дума усваја предлог закона којим се појам државне издаје знатно шири а казна прети не само особама које су сазнале тајне податке током рада, него и онима који су их сазнали у процесу образовања.

Представници руских невладиних организација и правници упозоравају да овај пропис може да постане репресивно оруђе у рукама власти против свих оних који ступају у контакт са странцима.
Када се овоме додају и закони које је Русија добила у прва два месеца новог Путиновог председниковања, а који се односе на митинге, клевету, стране агенте и информације, сасвим је очигледно да овом политичко-правном алхемијом Кремљ жели да створи противотров за критику власти и цркве, либерализацију друштва и модернизацију западњачког типа.

Апсурдно је, али у том науму Кремљу помажу управо Американци. Инсистирање републиканског председничког кандидата Мита Ромнија да је Русија Америци геостратешки непријатељ број један само даје изговоре Путину да хладноратовским речником брани национализам у Русији састављен, како тврде руски стручњаци, од две главне компоненте – империјалне и етничко-културне.

Прва компонента на пиједестал уздиже државу, односно моћ и престиж Русије на међународном нивоу, а друга глорификује нацију, веру и културу.

Пошто је успео да се избори за имиџ заштитника обе компоненте, Путин сваку критику споља (САД, ЕУ) или из унутра (невладине организације, прозападна опозиција) засад успешно преиначава у своју политичку корист и одржање подршке у јавном мњењу.

Тако сваки амерички напад хладноратовског типа Владимиру Владимировичу само олакшава да настави са финансијски амбициозним десетогодишњим пројектом унапређења наоружања руске војске, вредним вртоглавих 770 милијарди долара.

Чак је и Путинов дугогодишњи човек од поверења задужен за финансије, Алексеј Кудрин, устукнуо од тако амбициозног пројекта и повукао се са функције министра финансија, будући да је сматрао да је важнија чињеница да ће већ ове године Русији зафалити 42 милијарде долара за финансирање пензионог система.

Можда ће се ово „билдовање мишића” допасти пензионерима који су добар део свог живота живели у времену хладног рата, али мало је вероватно да би им се свидео удар на пензиони чек.

То Кремљ не би требало да занемари, као што чини са захтевима разједињене и слабе руске опозиције, јер ће му се десити нешто слично што се догодило совјетским претходницима – имаће најсавременији нуклеарни арсенал и слаће људе у свемир, а већина људи неће имати довољно новца за пристојан живот.