И обична мува зна шта хоће

Веровали или не, чак и обична мува (међу научницима прозвана винска мушица или Drosophila melanogaster) зна шта хоће. Да ли је то слабашан наговештај слободне воље или само још једна натегнута претпоставка?
И кад нема никаквих подражаја, цик-цак лет открива урођену и ненасумичну – а предвидиву – способност одлучивања. Малени инсект може једноставно да промени смер летења, а да на тако нешто не буде присиљен.

То саопштавају истраживачи, предвођени неуробиологом Бјерном Брембсом са Слободног универзитета у Берлину (Немачка), који су желели да докажу постојање избора и да је то једна од темељних улога мозга. Уколико се роботи програмирају да сами одлучују, суочићемо се са веродостојнијим и делотворнијим понашањем у стварности, што ће их учинити самосталнијим у будућим истраживањима других планета.

"Слободна воља је, у суштини, својеврсна духовита бесмислица (оксиморон): не можемо да промишљамо вољу, ако је сасвим насумична; нити да разматрамо слободну, уколико је потпуно одређена", наглашава Бјерн Брембс. Другим речима, нико не може да припише одговорност за радње, ако су оне биле плод случајне подударности.

Слободна воља на средини

"Ми мислимо да слободна воља постоји, она је негде на средини", између случајности и одређености, "и то данас није ваљано схваћено или описано", сматра математички биолог Џорџ Сугихара са Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу (САД), који је помагао у обради прикупљених чињеница, и додаје да је образац кретања неједнолинијски (нелинеаран), што одликује многа биолошка збивања (процеси).
Тврдња немачког научника темељи се на проучавању из осамдесетих година неуролога Бенџамина Либета са Универзитета Сан Франциско који је открио да кретање започиње у мозгу пре него што човек освести жељу за покретом. Неуролози истичу да то показује да мозак само реагује на спољашњи подражај, а свест је начин рационализовања покрета који је мозак већ одлучио да изведе.
"Многи угледни научници изјављују да је главни задатак мозга обрада улазних и излазних података. Али, шта ако нема улазног податка?", пита Бјерн Брембс. Зато је он са својим сарадницима уприличио оглед с винским мушицама које нису биле изложене никаквом спољњем надражају.

Животиње, а нарочито инсекте, често доживљавамо као сложене роботе који одговарају једино на спољашњи подстицај.

Берлински истраживачи су у потпуно белој комори, без икаквих уочљивих знакова, винске мушице закачили за малене бакарне куке, што им није ограничавало да машу крилима и окрећу се, очекујући насумично померање и зујање. Насупрот томе, инсекти су летели, истина у месту, према обрасцу који је мозак спонтано створио, што потврђује да није био насумичан.

Прва коцкица свести

"Одлука да се окрену налево или надесно, која се непрестано мењала, проистекла је из самог мозга", каже Бјерн Брембс и истиче да овај налаз разоткрива темеље биолошког устројства слободне воље. "Мислим да смо открили свест винске мушице, ово је прва коцкица без које се не може наставити проучавање."
На основу обиља података обрађених у рачунару понашање је веома личило на математички алгоритам (коначан низ корака за решавање логичког или математичког задатка), назван Левијева расподела, уобичајен у природним појавама. Муве користе поступке у проналажењу хране попут албатроса, јелена или мајмуна. И то је самоникло, ничим није споља изазвано.

Бјерн Брембс сматра да воћне мушице немају слободну вољу саму по себи, наглашавајући да налази не указују ни да имају људи или ма ко други.

"Показали смо једино да би мозак могао имати способност на којој би се слободна воља заснивала", закључује он.

Неуролог Марк Фрај, са Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу, примећује да би будућа истраживања морала да издвоје и разјасне мождане везе и генетске стазе укључене у спонтано понашање мува. И да ли су или нису сачуване код осталих животиња.

Ако је еволуција људе опремила сличним моћима, то би помогло да се размрси један од најдуготрајнијих филозофских спорова. Научници претпостављају да учинци имају узроке и да, разумемо ли их довољно добро, можемо предвидети последице.