Јасни сигнали Русије

Шеф Економског тима за Косово и Метохију Ненад Поповић изјавио је јуче да Русија има довољно снаге и могућности да обезбеди да не дође до завршног гласања у Савету безбедности УН о предлогу Мартија Ахтисарија за статус јужне српске покрајине. О томе смо добили јасне сигнале од наших руских колега, али уколико до гласања ипак дође, немамо ниједну сумњу да ће Русија искористити своје право вета, уколико решење било ког питања статуса Косова и Метохије не буде прихватљиво и Београду и Приштини, рекао је Поповић. Поповић, који је као члан високе српске делегације ове седмице боравио у посети Москви, пренео је и став руских званичника да је било какав покушај временског ограничења преговора такође погрешан."Само преговори који нису оптерећени роковима могу да донесу квалитетан резултат", пренео је Поповић став Русије.

Такође, током посете руској Думи наглашена је, а на томе ћемо и ми инсистирати, неопходност повратка расељених са Косова и Метохије, рекао је он оценивши да су, изгледа, сви заборавили на обавезу испуњавања стандарда у тој области.

Неопходно је, како је Поповић пренео став руских депутата, да се што пре покрене интензиван процес повратка свих расељених, односно да им се створе безбедносни услови за слободан и миран живот, као и одрживи услови економског развоја.

Он је подсетио да се Русија залаже за наставак преговора и да је против независности Косова и Метохије, јер се тиме нарушавају основни принципи међународног права, Хелсиншког завршног акта, Повеље УН, Резолуције 1244."Једина алтернатива су преговори који ће у дужем времену довести до компромисног решења, задовољавајућег за Србе и Албанце", казао је Поповић.
Танјуг

--------------------------------------------------------------------------

Космет пред СБ

Њујорк – Предлог специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија за будући статус Косова и Метохије биће данас спреман за Савет безбедности УН и подељен представницима држава, сталних и несталних чланица тог тела.

Портпарол канцеларије специјалног изасланика УН (УНОСЕК) Реми Дурло раније је најавио да ће до 26. марта документ бити преведен на језике сталних и несталних чланица Савета безбедности и бити дистрибуиран. "Документ Ахтисарија неће бири разматран 26. марта", прецизирао је Дурло, додавши да се 3. април и даље незванично помиње као датум када би специјални изасланик УН могао пред чланицама Савета безбедности лично да представи свој план.

Дурло је рекао да се још не зна да ли ће план Ахтисарија бити јаван.

Истакавши да УНОСЕК чека одговор од УН о томе, Дурло је додао да ће се документ, уколико буде одлучено да буде јаван, наћи на сајту УНОСЕК-а.

Пре седнице Савета безбедности Ахтисаријев план разматраће и Контакт група, на састанку у Лондону 28. марта.
Танјуг

--------------------------------------------------------------------------

Протић: Москва отеже процес

Историчар и бивши амбасадор у Америци Милан Ст. Протић оценио је да је Србија жртвовала приближавање Европској унији зарад Косова и веза са Русијом и да својим понашањем показује да не жели да буде део Запада.

– У неком тренутку ће Русија наћи договор с Америком, али ће Србија изгубити могућност да се убрзано придружи ЕУ – рекао је Протић, оцењујући да "не треба очекивати да ће Русија заоштрити односе са Западом" зарад Србије.

– У овом тренутку је јасно да Русија отеже процес решавања Косова, али не зато што баца Западу рукавицу у лице, него напротив тражи продужетак преговора како би убедила званични Београд да пристане на план – рекао је Протић.

Према његовим речима, не треба очекивати да ће Русија издејствовати пун суверенитет Србије над Косовом, већ су могуће само неке "козметичке измене" после којих ће Русија рећи српским властима да пристану на план, а могуће је да се решење одложи до самита групе Г8, почетком јуна.

– Србија је овде унапред губитник, зато што је постављена губитничка политика према Косову. Код нас се национални интерес дефинише као територијално питање, а не као питање добробити народа – рекао је Протић.

Он је поставио питање шта би Србија, и да Косово остане у њеном саставу, радила са два милиона становника који не желе да живе у њој, оценивши да би у том случају "сачувати Косово било само мртво слово на папиру".

Србија је, према мишљењу Протића, могла да прихвати план за Косово и учествује у његовој примени, а да за узврат обезбеди убрзан улазак у ЕУ и отпис спољих дугова и затим свој утицај на Косову "реализује јаким економским присуством како се то ради у модерном свету".
Бета

--------------------------------------------------------------------------

Размислити о подели Косова

Функционер Пакта за стабилност Југоисточне Европе Горан Свилановић оценио је јуче да би Београд требало да затражи орочени наставак преговора о Косову и Метохији.

– Иницијатива за поделу Косова и Метохије не може да буде резултат рада специјалног представника УН Мартија Ахтисарија, јер он нема мандат за то – рекао је Свилановић и додао да би такво решење могло да рачуна на "подршку дела српске јавности". – Онај део јавности који сматра да је Косово изгубљено прихватило би поделу као некакав резултат преговора, чак и као праведно решење – сматра он.

До поделе српске покрајине могло би да се дође у фазама, у два корака. Први корак било би отварање озбиљних разговора са Контакт групом у оквиру којих би се дефинисао посебан статус северног дела Косова.

– Ахтисаријев план већ садржи предлог де факто поделе. Не чини ми се, наиме, реалним да се у овом тренутку одмах постигне правна подела, али ми се чини да би јачањем ентитета, њихових овлашћења и могућности сарадње са Србијом могао да се дефинише посебан статус за север Косова, на период од неколико година, који би по протеку тог рока поново био разматран – објаснио је Свилановић, истичући да статус северног дела Косова не би био решен у тој првој фази, већ да би у другој фази могло да се покрене питање корекције граница и припајања тог дела Покрајине Србији. Србија би за узврат прихватила независност осталог дела Покрајине.

Београд би требало да покрене иницијативу за наставак преговора, али би ти преговори морали да буду орочени, како такав предлог не би био схваћен као одуговлачење и неспремност Србије за решавање статусног питања и постизања договора.

Свилановић је рекао да би било добро да се ти разговори воде директно са албанском страном, уз подршку чланица Контакт групе, а да трају, на пример, од три до шест месеци.

– Ако би се орочили разговори, то би појединим чланицама ЕУ, које су благонаклоне према Србији, дало основ да затраже подршку код других чланица Уније за пружање шансе преговорима и компромису – оценио је и додао да у ЕУ има земаља које уважавају позицију Србије, али да би свој став могле да бране конкретним иницијативама које долазе из Београда.

Свилановић је навео да би, уколико се преговори наставе, преговарачки тим Србије требало да инсистира да Срби добију статус конститутивног народа у новом уставу Косова.

Такође, сматра Свилановић, требало би да се инсистира и на снажењу овлашћења српских општина на северу, па и на томе да оне добију "обрисе ентитета".

Он је указао да иницијатива Београда за наставак преговора није лако остварљива, због неспремности САД и већине земаља чланица ЕУ за то. Осим тога, свако размишљање о корекцији граница или подели, отвара читав низ опасних питања у региону, због чега би било неопходно да се за такве иницијативе добије подршка и наших суседа.

Ни Албанци, како је навео, не би били вољни да уђу у нове преговоре, па би им за то требало охрабрење Контакт групе.

Свилановић је оценио да је Косово у овом тренутку озбиљан тест за "европску фамилију" и за снажније профилисање њене заједничке спољне политике и политике безбедности, што је и данас "неостварен сан".

Он је рекао да за сада није јасно да ли ће се постићи сагласност на нивоу 27 чланица ЕУ о статусу Косова, односно да ли ће Француска и Велика Британија иступати на седницама Савета безбедности као представници само својих земаља или би успели да постигну сагласност европских 27 да свој став представе као заједнички став ЕУ, чиме би на убедљив начин почели остваривање тог сна о јединственој европској спољној и безбедносној политици.

Свилановић сматра да би одлагање одлуке о статусу Покрајине могло да испровоцира Албанце на насиље, иако би због тога сносили тешке последице.

Он је оценио да би, уколико пропадне Ахтисаријев план, на дестабилизацију региона могло да утиче евентуално једнострано проглашење независности.

– То значи да би косовски парламент, незадовољан пропашћу Ахтисаријевог плана, прогласио независност и позвао државе широм света да је признају – објаснио је он. Према његовим речима, такав потез би одмах довео до сазивања Скупштине у Косовској Митровици, која би такође могла да прогласи независност севера Косова.

Свилановић тврди да би се тиме направила "још јача подела између двеју заједница, као и да би се испровоцирале велике стране силе и појединачне државе широм планете да се изјасне да ли признају Косово као независну државу".

Русија, Америка и Европска унија управо такав сценарио желе да избегну, закључио је Свилановић.
Танјуг