Да ли Мишковић руши владу?

Истраге о спорним приватизацијама које воде специјални полицијско-тужилачки тимови наилазе ових дана на тешкоће, политичке природе. Први потпредседник Владе Србије и министар одбране Александар Вучић тврди да се партији на чијем се челу налази, Српској напредној странци (СНС), спрема „омча око врата”, јер наводно власник „Делта холдинга” Мирослав Мишковић жели да их истисне из владе. Разлог за покушај политичког утицаја човека који важи за „једног од најмоћнијих у Србији”, Вучић види „у исказаној одлучности у борби против корупције и криминала”. Сам Мишковић се по овим конкретним оптужбама није оглашавао, а ниједну реч није споменуо ни о случајевима истрага које се воде, а у којима се спомиње његово име.

„Видим да он има жељу да мене и СНС избаци из власти по сваку цену, али видећемо ко ће да победи. Он жели да се формира већина у којој би био део бившег режима и неки наши данашњи партнери”, изјавио је Вучић гостујући на Телевизији Б 92.

На основу чега то Вучић закључује засад није познато, јер није навео ниједан конкретан пример из којег би се видело да Мишковић заиста покушава да утиче на прерасподелу политичке моћи у Србији. Поједини извори нашег листа тврде да се Мишковић, осим већ познатог састанка са градоначелником Драганом Ђиласом, сусрео са још двојицом политичких лидера који припадају владајућој коалицији. Ипак, потврду наводних састанака нисмо успели да добијемо током јучерашњег дана од самих актера приче.

Може ли евентуална истрага у случајевима где се спомиње име Мирослава Мишковића да обори владу? Од политичких лидера јуче је на Вучићеве наводе реаговао само министар финансија и привреде Млађан Динкић. Он тврди да нико од тајкуна не може да утиче на Владу Србије. Социјалисти, коалициони партнери напредњака, нису се јуче оглашавали овим поводом.

Први потпредседник владе и лидер СНС-а разлоге за наводно Мишковићево лобирање види у „заустављању захуктале борбе против корупције”. Мишковићево име се спомиње у више спорних приватизација, а Вучић је именовао досад само једно – предмет компаније „Делреал” и конверзије права коришћења у право својине земљишта дуж ауто-путева Е-70 и Е-75, у Блоку 53 у Новом Београду.

У овом случају спорно је то што је држава требало да плати предузећу „Делреал” око милион евра за државно земљиште поклоњено овој фирми. Законом је предвиђено да се приликом конверзије у својину, држави плаћа разлика између тржишне вредности земљишта и трошкова прибављања права коришћења. Међутим, у случају „Делреала”, испало је да држава дугује власнику фирме јер је преплатио цену земљишта које конвертује.

Да појаснимо, прописима која се односе на конверзију, прецизирано је да Пореска управа утврђује тржишну вредност земљишта. У случају „Делреала”, то је требало да учини Пореска управа Нови Београд, која иначе за пренос апсолутних права на локацији Блока 53 за пореску основицу узима цену од 39.560,95 динара по квадратном метру.

По тој тарифи, „Делреал” би требало да плати износ од 58,7 милиона евра. Међутим, Пореска управа је уместо да сама процени вредност земљишта, за тај посао ангажовала српску испоставу лондонске фирме „Кинг стерџ”, а њихов вештак је утврдио да на тој локацији земљиште има мањи степен изграђености него у другим деловима Блока 53, због чега је тржишна вредност око осам пута мања, односно износи 5.350 динара за квадратни метар, односно око осам милиона евра за целу локацију, уместо стварних 58,7 милиона евра.

Још спорније у овом послу је начин на који су утврђени трошкови „Делреала” за стицање права коришћења локације. Холандска фирма која је купила „Делреал”, по купопродајном уговору платила је за то око девет милиона евра, а Одељење за имовинскоправне односе општине Нови Београд, признало је то као трошкове прибављања права коришћења, па испада да држава треба још да доплати за једну од најатрактивнијих парцела на Новом Београду.

Конверзија земљишта, овог пута „Луке Београд”, још један је случај где се спомиње име Мирослава Мишковића. Нови власници „Луке” већ од 2006. године изјављују да их обављање лучких делатности не интересује, већ да су акције „Луке Београд” купили ради грађевинског земљишта и изградње такозваног града на води. Нови власници, међу којима се спомиње и Мишковићево име, променили су намену 50.000 квадратних метара простора за обављање лучких делатности у пословни простор за уметнике.

Лучке делатности су де факто већ угашене, извршена је промена намене лучког земљишта, а Савет за борбу против корупције је упозоравао да је следећи корак наводно „конверзија овог земљишта у приватну својину на начин како је то урађено за предузеће ’Делреал’ на Новом Београду, без обавезе плаћања накнаде”.

Мирослав Мишковић спомиње се и у спорној приватизацији „Це-маркета”, који је касније, заједно са трговинским ланцем „Макси” продат белгијском „Делезу”.

Упркос свим израженим сумњама које је изнео Савет за борбу против корупције ниједан судски поступак није покренут по овим питањима.