Наука на удару евроскептика

Од нашег специјалног извештача

Хајделберг – У Европској унији се из дана у дан заоштрава борба између Европске комисије, држава чланица ЕУ, Европског парламента и бројних заинтересованих група о томе да ли ће износ буџета ЕУ за период 2014–2020. бити у односу на претходни смањен, замрзнут или повећан бар за два одсто, колика је годишња инфлација.

Европска комисија одбила је предлог Кипра, председавајућег ЕУ, да буџет буде смањен за 50 милијарди евра од предвиђене 1.033 милијарде расхода које је предложила Комисија.

Иако буџетска каса чини само око два одсто укупних националних буџета држава чланица, поједине државе као што је Велика Британија инсистирају на буџетском резу од чак 200 милијарди, док поједине чланице као што је Немачка желе да буџет ЕУ износи један одсто БДП држава чланица, што би подразумевало буџетско смањење од 130 милијарди евра у односу на предлог ЕК.

У оштрој борби, Кипар својим предлогом заправо жели да се „уштине” буџет на расходима предвиђеним за подстицање привредног раста и запошљавања као и на помоћи најсиромашнијим регионима, Шведска инсистира на уштедама од око 150 милијарди, и то пре свега у давању субвенција за пољопривреднике, чему се оштро противи Француска, док Холандија засад зна да жели уштеду од око 100 милијарди евра, али није прецизирала које буџетске ставке би скресала.

У ишчекивању расправе на састанку министара европских послова 20. новембра и на посебном самиту ЕУ 22–23. новембра, засад су међу најзабринутијима за исход ове оштре борбе – научници.

Судећи по кипарском предлогу, од могућих резова најугроженији су Еразмус програм за размену студената у ЕУ, као и бројни научни програми као што су ГМЕС који развија европске капацитете за посматрање Земље, ИТЕР који се бави истраживањем нуклеарне фузије, и сателитски програм „Галилео”.

Како би подсетили лидере ЕУ да управо наука и научна достигнућа могу да помогну ЕУ да изађе из актуелне економске кризе, 44 европска нобеловца и шест добитника Филдсове медаља за математику послали су челницима Уније отворено писмо у којем апелују да се не смањује буџет ЕУ за науку и истраживања.

У координацији Иницијативе за науку у Европи, са седиштем у Хајделбергу, засад је петицију подржало више од 103.000 научника из целе Европе.

Према речима Волфганга Епеншвандтнера, извршног координатора Иницијативе, уколико дође до буџетских резова за науку то ће смањити привлачност Европе и тако ће „због једне или две године уштеде, цела генерација истраживача отићи да ради негде другде”.

„Један од наших главних аргумената јесте да Европа не може да реши кризу стварима из прошлости, већ је потребно нешто ново и због тога је пресудан значај научних истраживања”, каже у разговору за „Политику” Епеншвандтнер, додајући да су управо институције смештене у Хајделбергу, као што је Европска лабораторија за молекуларну биологију, доказ европских организација чији је циљ да научним достигнућима олакшају свакодневни живот али и индустријски развој.

Иако је евроскептични Лондон међу најгласнијима за смањење буџета Уније, око десет одсто потписника петиције против буџетских резова за науку – њих више од 10.000 – управо су научници из Британије.

„Смањење буџета за науку било би веома лош потез за научнике у Великој Британији, јер управо ова земља највише профитира од давања ЕУ за науку”, каже Епеншвандтнер.

Немачки министар науке је у чланку за „Франкфуртер алгемајне цајтунг” подржао петицију научника и рекао да ће се Берлин залагати да се не смањује буџетска ставка предвиђена за науку.

Научници претпостављају да ће међу потенцијалним губитницима од буџетских резова бити програми који су тек почели или нису још толико етаблирани, али подсећају политичаре на резултате бројних истраживања о томе колика је корист за економију од улагања у научна истраживања.

У зависности од коришћење методологије истраживања, економисти су дошли до закључка да се на сваки уложени евро у истраживања добија од три до десет евра користи за економију.