Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одбрана поезије

Одбрана поезије
Вида Огњеновић и Томаж Шаламун

У току је бијенална Регионална конференција ПЕН центара, организована је у Београду, Новом Саду, и Суботици, а ове године посвећена је теми „Одбрана поезијe или поетика новог искуства”. Према речима Виде Огњеновић, председнице Српског ПЕН центра и потпредседнице Међународног ПЕН-а, гости ове регионалне конференције песници су из Грчке, Словеније, Македоније, Бугарске, Турске, Хрватске, Албаније, Мађарске и Србије.

Међу угледним гостима ове конференције је и Томаж Шаламун, словеначки песник светског реномеа, чије су поетске књиге преведене на више од тридесет језика, а један од његових преводилаца је и Чарлс Симић. Јуче је одржана прва радна сесија конференције, а синоћ је у Културном центру Београда уприличено велико књижевно вече. Учесници регионалне конференције ПЕН-а овога пута су: Титос Патрикиос (Грчка), Вера Чејковска и Катица Ћулавкова (Македонски ПЕН), Елизабет Чичери-Роњај (Мађарски ПЕН), уједно и заменица председника Одбора Писци за мир, чије је седиште у Словенији. Ту је гошћа из Турске Гонца Озмен, песникиња, есејисткиња, борац за људска права и активисткиња покрета за либерализацију жена, одбрану уметности од злоупотребе, покрета за одбрану курдске мањине. Из Словеније су дошли Иво Светина, познати песник и драмски писац, као и Едвард Ковач, познати песник и есејиста, председник Одбора Писци за мир. Затим, гости су и Силвија Чолева из Бугарске, Џеват Љоши (Албански ПЕН), Звонко Маковић, Тонко Мароевић (Хрватски ПЕН), те наши Ласло Блашковић, Владимир Копицл, Живорад Недељковић, Душко Новаковић, Слободан Зубановић, Братислав Милановић, Велимир Костов, Ана Ристовић, Горан Станковић. Вечерас ће у новосадском Народном позоришту, са почетком у 20 часова, бити одржано поетско вече, модератор ће бити Ласло Блашковић, док ће сутра, у „Платоовој” књижари у Суботици, књижевно вече почети у 20 часова, а модератор ће бити Гојко Божовић.

На првој јучерашњој тематској сесији, како је истакла Вида Огњеновић, излагања су била сасвим различита.

– Наша колегиница из Турске Гонца Озмен донела нам је вест о четрдесетодневном штрајку глађу, и о томе да је Турски ПЕН подржао штрајкаче, међу којима су интелектуалци, писци, новинари. Договорено је да наша Конференција пошаље телеграм подршке штрајкачима и Турском ПЕН-у – рекла је Вида Огњеновић.

– Један од водећих и најпревођенијих грчких песника Титос Патрикиос, (чије су књиге код нас превели Иван Гађански и Ксенија Марицки-Гађански), говорио је о различитим видовима одбране поезије, одбране од сурове комерцијализације карактеристичне за наше доба, као и од критичара који не прате развој песништва него од песме траже да задовољава њихове наклоности. Говорио је да песништво треба бранити и од самих песника. Патрикиос је напоменуо да неки песници урушавају поезију изнутра, тражећи од ње да буде што комуникативнија, бржа, дескриптивнија, апстрактнија (а знамо да су дескрипција, апстракција и опширност непријатељи поезије). Такође је казао да је поезија тешко искуство, сажимање света. Патрикиос се држи савета свог колеге, нобеловца, Јаниса Рицоса, о томе да је песма завршена тек када је препише четрдесет пута, мада је он потом у осами прочита још двадесет пута. Тонко Мароевић говорио је о поезији која се храни поетским искуством, да је за њега тренутно најсавременији песник Овидије, а цитирао је и Бродског поводом тога да је поезија нешто што једноставно мора да се напише.

Уопште, разговор је јуче, према оцени Виде Огњеновић био пријемчивији зато што није био симпозијумског карактера, већ размена искустава песника и оних који о поезији пишу.

– Наша гошћа из Бугарске Силвија Чолева говорила је о томе да се поезија удаљила од читалаца, да делује нарцисоидно, и да је морамо бранити од те изолације. По њеном мишљењу, поезија треба да изађе на улицу, да користи нове медије и интернет, и мислим да је у праву, јер поезија је и почела на отвореном као рапсодски исказ. Чолева каже да јој је стало да има што више читалаца, али да при том не буде банално комуникативна.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.