Биће пара за градњу Јужног тока

Иако градња магистралног гасовода Јужни ток кроз Србију званично треба да почне средином децембра, заједничко предузеће које ће се бавити његовом изградњом, „Јужни ток Србија” са седиштем у Швајцарској, већ је до сада уложило више од 30 милиона евра у експропријацију земљишта (куда цеви треба да буду положене), геодетске радове..., каже Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”.

 Упитан, како коментарише чињеницу да градња само што није почела, а да се детаљи финансирања још не знају, први човек „Србијагаса” објашњава, да нема места сумњи да ће посао бити завршен и да пара нема. Напротив.

– Радови на Јужном току биће плаћани кроз пројектно финансирање. С банкама, које су спремне да уђу у овај велики посао, већ се дуго преговора и очекујемо да ћемо добити кредите под најповољнијим условима, како би цео пројекат био у што краћем року исплатив, каже Бајатовић.

Домаће банке, додаје, неће учествовати у кредитирању, већ махом стране. Остаје да се види колики ће део од 1,7 милијарди евра, колика је вредност пројекта преко Србије, бити у готовини, а колико из кредита, објашњава он.

Размишља се о томе да 30 одсто пара буде у кешу, а остало да се покрије кредитима и то тако што би око 57 одсто готовине уложио руски партнер, а 33 процента „Србијагас”.

Настоји се да се „Србијагас”, који у заједничком предузећу „Јужни ток Србија” има 49 одсто власништва, што мање финансијски оптерети, а да истовремено остане равноправан партнер „Гаспрому”, који је већински власник, објашњава Бајатовић.

Он тврди да у целом послу нема велике помоћи државе. Јужног тока у буџету за 2013. годину – нема, али влада треба да определи око 75 милиона евра за градњу овог гасовода, наглашавајући да ће новца за градњу бити, те да није „Србијагас” сам у овом послу, већ да то заједнички ради с руским партнером.

Он каже да је јако важно што ће у градњи бити ангажована домаћа привреда и више од 2.000 радника из Србије, па позива домаће грађевинаре, да када посао крене, с ценама буду што конкурентнији како би и сами добро зарадили.

Махмуд Бушатлија, консултант за стране инвестиције, каже да је пројектно финансирање најздравији начин финансирања и да је добро ако се тако цео посао заврши.

– Не треба да чуди што у Србији уочи почетка градње гасовода вредног 1,7 милијарди евра још не знамо одакле ће се обезбедити паре. Који је то пројекат за последњих 12 година рађен у Србији, а да се знало како ће се финансирати, пита он.

Добро је, додаје, што се у цео посао не меша држава, јер у том случају никада не бисмо сазнали колико Јужни ток стварно кошта, каже и напомиње да пројектно финансирање подразумева да се направи пројекат, студија изводљивости, елаборат колико шта кошта и с таквим документима затражи кредит.

Банка је та која треба да утврди да ли јој је понуда исплатива и за које време може да очекује повраћај пара, каже Бушатлија. Додаје да је лоше, ако је и ова компанија која ће градити Јужни ток, одмах укалкулисала и очекивани профит, јер то додатно повећава кредит.

Упитан како је могуће да држава не учествује у већој мери у финансирању Јужног тока, с обзиром на то да је реч о пројекту од националног значаја и да је настао потписивањем Међудржавног споразума Србије и Русије, Бушатлија каже, да треба видети шта пише у споразуму.

– Осим тога, зашто би држава помагала фирми која је регистрована у Швајцарској, која ће зараду од транзита пребацити на себе. Друго би било да „Србијагас”, као јавно предузеће, сам води тај посао. Тада би држава морала да стане 100 одсто иза њега, каже он.

На коментар да је Бугарска овај проблеме решила тиме што се одрекла зараде од транзита препуштајући градњу Русима, Бушатлија каже, да колико он зна то и није била добра воља Бугарске, већ својеврстан притисак руске стране да се на тај начин руски гас допреми до Европе по почетној цени, без зарачунате таксе, односно под најповољнијим условима.