Динкић: Привреди шанса за нови почетак

БЕОГРАД – Министар финансија и привреде Млађан Динкић најавио је да ће током новембра бити донет закон о условном отпису затезних камата за неплаћене порезе и мировању пореског дуга, као нека врста пореске амнестије и давања привреди шансе за нови почетак.

Очекујемо да већ у новембру и влада и скупштина усвоје тај закон којим би се условно отписале све затезне камате за неплаћене порезе из прошлости и обезбедило мировање пореског дуга, прецизирао је Динкић у интервјуу Танјугу.

Према његовим речима, предвиђено је мировање пореског дуга од годину дана за велика предузећа, а две године за предузетнике, мала и средња предузећа, под условом да редовно сервисирају текуће обавезе - месец за месец.

„Дићи ћемо чак и блокаде по основу неизмирених пореских дуговања, уколико се само прва месечна рата уплати на време”, рекао је Динкић истичући да ће онима који не искористе шансу и не буду редовно плаћали текуће обавезе, први месец када се то догоди бити придодата главница дуга.

„А с друге стране, свако ко буде уплатио главницу пореског дуга, аутоматски ће му бити отписане све затезне камате, које у најчешћим случајевима превазилазе чак у укупном износу главницу дуга”, навео је министар.

Како је рекао Динкић, тиме ће се, уз доношење закона о ограничавању рокова плацања, такође у новембру, упумпати ликвидност у привреду јер они који би, иначе, морали да плаћају порески дуг из прошлости сада могу да исплате своје повериоце, тако да ће циркулисати новац кроз привреду.

Плус, наставићемо да субвенционишемо и преко банака одобравамо кредите за ликвидност привреде, навео је Динкић.

Он је нагласио да је влада успела да на почетку рада сачува стабилност државе и да обезбеди да финансирање буде унапред обезбеђено за неколико месеци, а не недеља за недељом и изразио наду да ће од пролећа бити унапред обезбеђена средства за целу следећу годину.

„Да би онда, годину дана унапред, могли да будемо спокојни и да ни пензионери ни војници, ни људи који раде у школама, болницама, не морају да страхују да ли ће добити на време плату, него да држава, увек има редовно новца да то сервисира”.

„Али, то постижемо тако што мењамо систем и осим измиривања старих дугова, правимо систем да се не праве нови дугови”, казао је Динкић. То ће бити урађено кроз радикално смањивање буџетског дефицита, заустављање раста јавног дуга, као и промену система који је раније омогућавао недисциплину државе, додао је министар.

„Ако у томе успемо, сигуран сам да ће привреда прорадити, да ћемо имати најмање два одсто привредни раст у наредној години и да ће то у крајњој линији осетити и грађани, због чега све ово и радимо”, закључио је Динкић.

-----------------------------------------------------------------

Дефицит буџета може бити и нешто већи од плана

БЕОГРАД – Министар финансија и привреде Млађан Динкић изјавио је да је са Међународним монетарним фондом (ММФ) договорено да консолидовани буџетски дефицит за 2013. може бити и нешто вечи од планираних 3,6 одсто вредности бруто домаћег производа (БДП).

Он је рекао у интервјуу Танјугу да већи дефицит консолидованог буџета може бити резултат увећаних издатака за компензацију дугова наслеђених из прошлости, а не због преправке буџета за следећу годину, пошто је он добро направљен.

„Чињеница је да смо се ми са шефом Мисије ММФ-а Зузаном Мургасовом договорили да консолидовани буџетски дефицит може бити и већи од 3,6 одсто БДП-а и то је први пут после 12 година моје сарадње са ММФ да нам Фонд дозвољава да направимо веци буџетски дефицит од онога што смо сами искреирали”, објаснио је Динкић.

Он је изразио убеђење да ће Мисија ММФ-а, која долази у Београд 13. новембра, потврдити предлог буџета за идућу годину.

Министар финансија је навео да су 26 милијарди динара укупни дугови здравства, јер држава дугује огроман новац фармацеутима, дугује се новац путарима, локалне самоуправе дугују новац грађевинарима за изврсене капиталне инвестиције, а постоје и неки дугови правосуђу.

„Моја намера је да уведемо дисциплину, да се не праве нови дугови, а да се почисте сви из претходног периода. У том чисћењу дугова упумпаћемо још додатне ликвидности у привреду и то ће унеколико подићи ниво укупног дефицита у следећој години, али не изнад четири одсто БДП-а и то је оно о чему ћемо ми причати са ММФ-ом”, навео је министар финансија.

Динкић је објаснио да уколико Влада Србије у наредној години буде измирила, „а има намеру”, дугове фармацеутској индустрији, путарима и другима, то ће онда мало повећати укупан дефицит, јер се ти повериоци у консолидованом билансу буџета, а не у републичком.

Због тога се укупан дефицит буџета, уместо 3,6 одсто, може попети на максимално четири одсто БДП-а, прецизирао је министар финансија напомињући да се ради о занемарљивим разликама јер ''свеједно је да ли ће дефицит бити 3,6 или четири процента БДП-а, јер то је драстично мање у односу на седам одсто, колико износи ове године”.