Адвокати главни посматрачи

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Јуче ујутру саопштени бројеви који су се нестрпљиво очекивали – последњи преизборни извештај о кретању (не)запослености – нису ни обрадовали ни разочарали изборне штабове Барака Обаме и Мита Ромнија. Сваки их је наиме протумачио у своју корист.

Америчка економија је у октобру створила 171.000 нових радних места, знатно више него у септембру (114.000), што је подршка Обамином аргументу да је опоравак у току и да му треба дати шансу да у другом мандату започети посао заврши.

Али стопа незапослености – због оних који су се у међувремену пријавили на радне бирое – скочила је са 7,8 на 7,9 одсто – адут Миту Ромнију да председник није способан да земљу извуче из кризе и да је он тај који ће у томе бити много успешнији.

У околностима мртве предизборне трке: сондирања бирачког расположења показују да је разлика између два кандидата у десетинама процента, сваки предизборни поен је велики као кућа. Ако је најновији економски индикатор за нијансу наклоњенији Ромнију, Обама је на другој страни охрабрен другом у низу подршком са неочекиване стране. После похвала које је добио од популарног републиканског гувернера Њу Џерсија због добрих потеза током ванредног стања које је изазвао ураган „Сенди”, бирачима га је препоручио и утицајни градоначелник Њујорка, милијардер Мајкл Блумберг.

И Блумберга, који је у каријери био и демократа и републиканац, а сада је „независан”, импресионирало је Обамино лидерство током највеће елементарне непогоде у новијој америчкој историји, али и чињеница да су истомишљеници у ставу да треба нешто предузети за спречавање климатских промена. „Нама је у Белој кући потребно лидерство, а Обама је у протекле четири године повукао важне потезе да смањи нашу потрошњу фосилних горива... Ако буде слушао људе из обе партије и изградио поверење умерених, он може да испуни наде које је подстакао пре четири године и нашу земљу води ка бољој будућности за моју и вашу децу”, рекао је њујоршки градоначелник који на изборима 2008. није имао свог фаворита.

Оба кандидата су иначе, после кратке паузе изнуђене невременом, поново у пуном кампањском замаху, износећи завршне аргументе, пре свега у неколико „колебљивих” држава које по изборној математици пресуђују изборни резултат. Пошто сви очекују да ће он бити изузетно тесан, оба изборна штаба су, како износи „Њујорк тајмс”, ангажовала на хиљаде адвоката да баш у тим државама мотре на евентуалне неправилности током гласања и по потреби, после проглашења резултата, туже.

Демократе ће тако 2.500 ових правника имати на бирачким местима у Охају, где се победнику по свим рачуницама отварају и врата Беле куће. Страхују наиме од противничких саботажа, од слања бирача на погрешна изборна места, до успоравања гласања, што би неких Обаминим присталицама на крају онемогућило да се изјасне. Републиканци узвраћају да демократе тиме желе да створе конфузију и изборе преместе у суднице.

Простора за изборне манипулације објективно има, с обзиром на различита изборна правила у свакој федералној држави, различита тумачења прописа о верификацији бирача, врсти докумената којима се доказује идентитет и слично.

Посебан случај, први пут на америчким изборима, јесте улога корпорација, које су од стране Врховног суда 2010. проглашене „личностима” са правом на слободу изражавања, што им је отворило врата за политичко сврставање.

Поред великог новца који неки крупни капиталисти издвајају за подршку Ромнију и у нешто мањој мери Обами, нови феномен су циркуларна писма која поједини директори шаљу запосленима, објашњавајући им да ће им у случају победе кандидата демократа послови кренути низбрдо, због чега могу да уследе отпуштања.

Дејв Робертсон, председник „Коч индустрија” у власништву браће Дејвида и Чарлса Коча, милијардера који су главни финансијери подршке Ромнију, на имејл адресе 30.000 запослених послао је писмо у којем поручује да ће, ако се не промени влада у Вашингтону, сносити последице виших цена бензина, високе инфлације и других економских непогода. „У писму су само информације које сматрамо важним за наше запослене”, објашњен је овај потез у корпоративном саопштењу за медије. „Били смо при том сасвим јасни да свако има право да изабере за ког кандидата ће да гласа.”

-----------------------------------------------------

„Сенди” однео 50 милијарди

Вашингтон – Штета коју је нанео ураган „Сенди” могла би да достигне 50 милијарди долара, најновија је процена која далеко надмашује првобитне прогнозе. Укупан учинак непогоде могао би да однесе пола процента бруто националног производа у текућем кварталу. Највећи проблем је и даље снабдевање струјом у најтеже погођеним подручјима источне обале Америке и несташице бензина које су посебно акутне у Њујорку.