Advokati glavni posmatrači

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Juče ujutru saopšteni brojevi koji su se nestrpljivo očekivali – poslednji preizborni izveštaj o kretanju (ne)zaposlenosti – nisu ni obradovali ni razočarali izborne štabove Baraka Obame i Mita Romnija. Svaki ih je naime protumačio u svoju korist.

Američka ekonomija je u oktobru stvorila 171.000 novih radnih mesta, znatno više nego u septembru (114.000), što je podrška Obaminom argumentu da je oporavak u toku i da mu treba dati šansu da u drugom mandatu započeti posao završi.

Ali stopa nezaposlenosti – zbog onih koji su se u međuvremenu prijavili na radne biroe – skočila je sa 7,8 na 7,9 odsto – adut Mitu Romniju da predsednik nije sposoban da zemlju izvuče iz krize i da je on taj koji će u tome biti mnogo uspešniji.

U okolnostima mrtve predizborne trke: sondiranja biračkog raspoloženja pokazuju da je razlika između dva kandidata u desetinama procenta, svaki predizborni poen je veliki kao kuća. Ako je najnoviji ekonomski indikator za nijansu naklonjeniji Romniju, Obama je na drugoj strani ohrabren drugom u nizu podrškom sa neočekivane strane. Posle pohvala koje je dobio od popularnog republikanskog guvernera Nju Džersija zbog dobrih poteza tokom vanrednog stanja koje je izazvao uragan „Sendi”, biračima ga je preporučio i uticajni gradonačelnik Njujorka, milijarder Majkl Blumberg.

I Blumberga, koji je u karijeri bio i demokrata i republikanac, a sada je „nezavisan”, impresioniralo je Obamino liderstvo tokom najveće elementarne nepogode u novijoj američkoj istoriji, ali i činjenica da su istomišljenici u stavu da treba nešto preduzeti za sprečavanje klimatskih promena. „Nama je u Beloj kući potrebno liderstvo, a Obama je u protekle četiri godine povukao važne poteze da smanji našu potrošnju fosilnih goriva... Ako bude slušao ljude iz obe partije i izgradio poverenje umerenih, on može da ispuni nade koje je podstakao pre četiri godine i našu zemlju vodi ka boljoj budućnosti za moju i vašu decu”, rekao je njujorški gradonačelnik koji na izborima 2008. nije imao svog favorita.

Oba kandidata su inače, posle kratke pauze iznuđene nevremenom, ponovo u punom kampanjskom zamahu, iznoseći završne argumente, pre svega u nekoliko „kolebljivih” država koje po izbornoj matematici presuđuju izborni rezultat. Pošto svi očekuju da će on biti izuzetno tesan, oba izborna štaba su, kako iznosi „Njujork tajms”, angažovala na hiljade advokata da baš u tim državama motre na eventualne nepravilnosti tokom glasanja i po potrebi, posle proglašenja rezultata, tuže.

Demokrate će tako 2.500 ovih pravnika imati na biračkim mestima u Ohaju, gde se pobedniku po svim računicama otvaraju i vrata Bele kuće. Strahuju naime od protivničkih sabotaža, od slanja birača na pogrešna izborna mesta, do usporavanja glasanja, što bi nekih Obaminim pristalicama na kraju onemogućilo da se izjasne. Republikanci uzvraćaju da demokrate time žele da stvore konfuziju i izbore premeste u sudnice.

Prostora za izborne manipulacije objektivno ima, s obzirom na različita izborna pravila u svakoj federalnoj državi, različita tumačenja propisa o verifikaciji birača, vrsti dokumenata kojima se dokazuje identitet i slično.

Poseban slučaj, prvi put na američkim izborima, jeste uloga korporacija, koje su od strane Vrhovnog suda 2010. proglašene „ličnostima” sa pravom na slobodu izražavanja, što im je otvorilo vrata za političko svrstavanje.

Pored velikog novca koji neki krupni kapitalisti izdvajaju za podršku Romniju i u nešto manjoj meri Obami, novi fenomen su cirkularna pisma koja pojedini direktori šalju zaposlenima, objašnjavajući im da će im u slučaju pobede kandidata demokrata poslovi krenuti nizbrdo, zbog čega mogu da uslede otpuštanja.

Dejv Robertson, predsednik „Koč industrija” u vlasništvu braće Dejvida i Čarlsa Koča, milijardera koji su glavni finansijeri podrške Romniju, na imejl adrese 30.000 zaposlenih poslao je pismo u kojem poručuje da će, ako se ne promeni vlada u Vašingtonu, snositi posledice viših cena benzina, visoke inflacije i drugih ekonomskih nepogoda. „U pismu su samo informacije koje smatramo važnim za naše zaposlene”, objašnjen je ovaj potez u korporativnom saopštenju za medije. „Bili smo pri tom sasvim jasni da svako ima pravo da izabere za kog kandidata će da glasa.”

-----------------------------------------------------

„Sendi” odneo 50 milijardi

Vašington – Šteta koju je naneo uragan „Sendi” mogla bi da dostigne 50 milijardi dolara, najnovija je procena koja daleko nadmašuje prvobitne prognoze. Ukupan učinak nepogode mogao bi da odnese pola procenta bruto nacionalnog proizvoda u tekućem kvartalu. Najveći problem je i dalje snabdevanje strujom u najteže pogođenim područjima istočne obale Amerike i nestašice benzina koje su posebno akutne u Njujorku.