Нови споменик богињи лирике

Ваљево–После гранитног култног споменика на тргу песништва у Ваљеву, у овом граду представљен је још један обелиск легендарне песникиње Десанке Максимовић, рађен Гутенберговом техником. Под кровом Ваљевске гимназије, чији је била ђак, организовано је представљање целокупних њених дела.За опус који је сабран у десет томова и 8.000 страница побринули су се Задужбина „Десанка Максимовић”, град Ваљево, Министарство за културу и информисање, повећа екипа људи од струке као и издавачи Завод за уџбенике и „Службени гласник”.

Управитељ Задужбине, професор др Станиша Тутњевић, казао је да је реч о једном од ретких критичких издања у српској књижевности. Објаснио је да се ради о издању у којем су пронађени и објављени сви рукописи који се могу сматрати потпуно аутентичним. Поред тога, објављено је се све друго кроз шта су ти текстови, односно рукописи прошли. Тако, како га Тутњевић назва, канонско издање, код нас још увек немају Иво Андрић, Бранко Ћопић, Јован Дучић....

– Ово је, ја бих рекао без задршке, највећи научно-издавачки подухват у књижевности у свим периодима на просторима Србије. Његово припремање започето је још пре једне деценије док је ушло у „лепу” руку у последње три године. Нажалост, неколицина сарадника на овом пројекту није дочекало његову реализацију – казао је професор Тутњевић.

Председник уређивачког одбора овог капиталног подухвата професор др Слободан Ж. Марковић, такође је Десанскин опус илустровао са неколико бројки.Тако је подсетио да је она написала и објавила 2.014 песама за одрасле и 790 за најмлађе, односно да је све то упаковано у 125 песничких збирки. Поред неспорног талента и рођеног лиричара, додао је, она је била велики и неуморни раденик.

– Из свега што је сабрано у 10 томова целокупних дела јасно се види да је Десанка Максимовић, омеђила српско историјско и народно биће од прасловенског времена до краја 20. века. Од Перунових потомака до свих периода у српској историји који су били њена инспирација.Она је песник који се уградио у национално биће. Мене задивљује податак да је чувену песму, односно поему „Грачаница” написала у свој седмој деценији опирући се дуго времена њеном објављивању. То је, испоставило се, пророчанска песма кроз коју провејава страх од могућих тешких последица.Она је имала свест о својој улози коју није никоме наметала. Задивљује и њен језик, којим је певала и писала и на њега треба да будемо сви поносни. Напросто, њено дело је један од споменика српском језику – казао је професор Марковић, истичући у једном моменту разочарење што су целокупна дела штампана у 500 примерака, што није довољно да се попуне полице домаћих матичних, школских и факултетских библиотека, без тога да ће 270 националних библиотека у свету до даљњега бити ускраћено Десанкиног капиталног дела. Ако је за утеху дигитално издање целокупних дела урађено је и дато Народној библиотеци Србније.

На промоцији у Ваљеву др Нада Мирков Богдановић, координатор рада уређивачког одбора подсетила је и на мало познати прозни опус Десанке Максимовић, који се састоји од неколико романа, више приповедака, путописа, есеја, студија и записа. О великој псникињи и значају издавања целокупних дела у такозваној критичкој форми говорили су и члан уређивачког одбора професор др Душан Иванић, песник Матија Бећковић, уредник  издања „Службеног гласника” Петар Арбутина, управник Народне бибиотеке Србије Дејан Ристић као и Мирослав Тасић, државни секретар Министарства за информисање и културу који је најавио да ће наредна година бити проглашена за Десанкину, што се поклапа са 20 година од њеној упокојења и две деценије од установљења престижне књижевне награде „Десанка Максимовић”.

Будо Нововић