Испунио сам циљ за ову годину

Јанку Типсаревићу је дуго требало да докаже да није случајно био јуниорски шампион Отвореног првенства Аустралије 2001, али данас нико не може да каже да је само свратио у светски врх.

Другим узастопним пласманом на завршни турнир сезоне у Лондону (5-12. новембар), резервисаном за осморицу најбољих у години, потврдио је да је сазрео као тенисер и оживео своје дечачке снове, да може у каријери и до неког од четири највреднија пехара.

Прекјучерашњи пораз у четвртфиналу мастерса у Паризу од Чеха Јержија Јановича, коме је у трећем сету предао меч због вртоглавице, није умањио задовољство због пласмана у Лондон.

О томе, али и о неким другим стварима, говори у интервјуу „Политици“ док одлази у Енглеску где ће се од сутра борити са Ђоковићем, Федерером, Марејом, Ферером, Бердихом, Дел Потром и Цонгом. Наградни фонд је 5,5 милиона фунти (око седам милиона евра).

Шта је било пресудно за пласман у Лондон и какве су сада амбиције?

Лондон је био мој главни циљ на почетку сезоне и веома ми је драго што сам га испунио. Огроман рад, труд и жеља су се на крају исплатили. Имам неко искуство, пошто је ово моја друга година на завршном турниру и идем да направим корак даље, да прођем групу.

Усталили сте се међу десет најбољих, дошли и до осмог места, али шта је неопходно за корак напред и колико далеко можете да стигнете?

Да бих напредовао на листи морам да напредујем као тенисер. Свестан сам тога, иако је сезона близу краја јако сам мотивисан и једва чекам да радим на својим недостацима у припремном периоду за 2013. годину.

Који су циљеви за наредну годину и у каријери?

Волео бих да направим барем корак више. Иако некима звучи невероватно, волео бих да до краја каријере освојим барем једну мастерс серију и један гренд слем. Чак и ако се то никада не оствари, радићу и чинићу све за тај циљ.

Колико значи тренер Дирк Хордорф и ко је све имао утицај да се пробијете у врх светског тениса?

Дирк ми је невероватно помогао, научио ме је многим стварима и изузетно сам задовољан нашом сарадњом. Највећу подршку имам од супруге Биљане која је уз мене од самог почетка моје професионалне каријере.

Ваш пријатељ, стонотенисер Александар Каракашевић, једном је рекао да сте ви „Земунци такви, да можете да победите свакога и да изгубите од свагога“. Како сте успели да се отргнете од тога?

Сале је добар пријатељ и вероватно је алудирао на то да он и ја, кад имамо „жуте минуте“ заиста можемо да победимо било кога. Јако ми је драго што сам у протекле две године успео да на тај квалитет додам и константност и то је један од главних разлога што већ другу годину узастопно играм на завршном турниру у Лондону.

Да ли је могуће остати „обичан човек“ када постанеш тениска звезда?

Наравно да јесте. И даље имам исте вредности, исте пријатеље и мој живот се у принципу није много променио. Једноставно, играм бољи тенис и не могу бити срећнији због тога.

Данас се у спорту потенцира борба против расизма. Имајући у виду да сте се на највећој тениској сцени појавили у време кад Србија није „била популарна“, да ли сте икада, као Србин, осетили да смо и ми у неку руку жртве некаквог „расизма“?

Не, расизам је нешто апсолутно неприхватљиво. Могу да вам гарантујем да за њега нема места на АТП туру.

Познато је да волите да читате. Шта је најдрагоценије што сте научили из књига?

Не постоји једна ствар која је најдрагоценија. Читање књиге у различитим временским периодима доноси другачији осећај и доживљај ствари. Литература је одувек била саставни део мог живота и велико интелектуално богатство.

Када бисте у Србији угостили Федерера, Надала, Мареја, Шарапову и сестре Вилијамс, где бисте их прво одвели, шта бисте им показали?

Вероватно бисмо прво отишли у неки одличан ресторан са српском кухињом, а касније на живу музику.

Какав је ваш став у вези с наступањем у Дејвис куп репрезентацији?

Од свих сингл играча на АТП туру, који још играју, ја сам један од водећих по броју наступа за национални тим. Дејвис куп играм 13 година и нисам пропустио ниједан меч. Чак и ове сезоне, када је распоред турнира измењен због Олимпијских игара, где смо буквално путовали с турнира на турнир, направио сам такав распоред да сваки пут када је било потребно наступим за Србију. То је изискивало невероватно велику количину енергије, поготово против Чешке, где сам у два дана провео дуже од девет сати на терену. Али, Дејвис куп је нешто за шта сам емотивно везан и увек ми је част да наступам за своју земљу. Титулу првака света коју смо 2010. донели Србији и даље сматрам највећим успехом у својој професионалној каријери.

Десет година професионалац

Датум рођења: 22. јун 1984.
Место рођења: Београд
Пребивалиште: Београд
Образовање: диплома Факултета за менаџмент у спорту
Висина: 180 цм
Тежина: 82 кг
Пласман на АТП листи: 9
Освојени АТП турнири: 3
Зарада у каријери: 6,1 милион долара
Рука којом игра: десна
Омиљени гренд слем турнир: Вимблдон
Омиљени АТП турнир: Мајами
Омиљена подглога: трава
Професионалац: од 2002.
Тренер: Дирк Хордорф
Први кораци у тенису: са шест година
Узори: Агаси и Кафељников
Породица: супруга Биљана(дипломирани инжињер индустријског менаџмента - мастер), мајка Весна (домаћица), отац Павле (професор), брат Вељко (26 година, тениски тренер)
Страни језици: енглески, руски
Интересовања: читање књига (омиљени аутори: Ниче, Достојевски, Шопенхауер)
Хоби: сноуборд, хаус музика, књиге