Друштвене науке и глобално варварство

Какав је проток друштвених и хуманистичких наука у Европи, колико се књиге из ове области објављују и преводе, зашто су тиражи тако мали, била је тема округлог стола који је у оквиру недавно одржаног Сајма књига у Београду организовао Француски институт.

Уз издаваче из Србије (Зоран Стојановић, Дејан Илић) и из региона (Петар Милат), на округлом столу је говорио и гост из Француске Жан-Луј Фабијани, социолог, да би се касније, у дискусији, придружили и други издавачи, домаћи и француски, као и преводиоци. 

Почетна тема коју је поставио Жан-Лик Гоестер, директор Француског института у Србији, о томе како се укључујемо у основне токове глобализма, да ли оно што се не објави на енглеском уопште постоји, који је данас основни језик, помало је занемарена када су се у дискусију уплели проблеми домаћих издавача, превођења, пиратерије, који су генерално проблеми целог нашег издаваштва, а не само карактеристични за друштвене науке.

Ипак од Жан-Луја Фабијанија чули смо да ни у Француској није све идеално, али да се ипак велики број француских интелектуалаца за сада добро „извози”. 

– Одувек је била присутна жеља француских интелектуалаца да се обрате широј публици, а не само филозофима. Сартр је донео револуцију, објављујући код „Галимара” и белетристику и филозофска дела. То је била последња славна епоха француске филозофије и француских интелектуалаца. Данас је ситуација разнолика. „Галимар” и други  велики издавачи плаше се да објављују овакве књиге, па је део тих дела мање видљив, јер их објављују мањи издавачи. Немамо строго стручне издаваче мада данас, при универзитетима, постоје мали издавачи који се баве друштвеним и хуманистичким наукама – рекао је Фабијани, иначе директор истраживања на Школи високих студија друштвених наука у Паризу.

Међутим, упркос томе што изгледа као да је готово са објављивањем друштвених наука код великих издавача, Фабијани тврди да број дела из ове области није у опадању. Напротив, у последњих 40 година приметан је раст оних који се баве овим наукама.

– Ја сам био први социолог који је објавио књигу о историјату џеза пре 30 година, а данас имамо много оних који пишу докторате о џезу – каже Фабијани.

Дејан Илић („Фабрика књиге”, Београд) истакао је проблем малих тиража књига из области друштвених и хуманистичких наука: 400, некад 700, а све чешће 350 примерака. Француски издавачи су потврдили да ни у Француској тиражи ових књига нису много већи. Пре десетак година оне су се углавном штампале у тиражу од око 6.000 примерака, а сада су мањи од 1.000.

Технологија, међутим, омогућава, кажу они, да се та дела сачувају у дигитализованом издању.
Тврдећи да од глобалног енглеског не можемо побећи, Петар Милат (Мултимедијални институт, Загреб) изнео је тезу о новом глобалном варварству, а доминацију енглеског и енглеских аутора потврдили су и други, без обзира на већи број издавача у Србији који покривају француску књижевност и француске књиге уопште (Зоран Стојановић, Иван Чоловић, Зоран Хамовић, Петар Живадиновић…).

Издавач Зоран Стојановић (ИК, Нови Сад) рекао је да овакву сарадњу, коју је наговестио овај округли сто, нисмо имали већ 20 година, и да је иницијатива увек долазила из Француске пре него из других земаља.

– Сви знамо да је слава друштвених наука долазила из Париза – рекао је Стојановић. – Ми смо имали срећу што смо после Другог светског рата могли да преводимо и белетристику и друштвене науке за разлику од земаља иза гвоздене завесе. Имали смо и добре преводиоце и добре издаваче. Али када се деведесетих десио прекид културних струјања, у том свеопштем пропадању нашли су се и издавачи. Време је да поново направимо копчу са том културом – рекао је Стојановић.

Он је потврдио да се и код нас полако развија универзитетско издаваштво, али да ми, нажалост, немамо механизме које је Француска изградила.

– Готово да нема озбиљне књиге у Француској коју није помогла држава – нагласио је Стојановић, а Дејан Илић је додао да таквог смишљеног улагања нажалост нема код нас и да овде влада насумична културна политика која зависи од оних који су случајно уложили новац.

Жан-Луј Фабијани је потврдио да се врло гласно залагао да се таква културна политика Француске задржи.

– Учинили смо да се појаве нова имена у домену друштвених и хуманистичких наука, обезбедили смо и мале издаваче којима држава помаже, мада и они имају мале тираже. Важно је да држава даје средства, јер она то може дугорочније да ради. Мислим да је таква пракса пожељна и у Србији  и у Француској – закључио је Жан-Луј Фабијани.