Пилот „невидљивог” у мировној мисији

Ковин – „Кренуо сам ’стелтом’ из италијанске базе Авијано, 27. марта 1999, и прелетео Љубљану, из чије околине су ми – није ли то занимљиво – баба и деда. Изнад Мађарске ми је допуњено гориво. Онда сам из Хрватске ушао у СР Југославију и кретао се њеним северним делом.

Отишао сам надоле, дуж румунске границе, да бих онда скренуо ка западу и Београду, где је била мета. Рећи ћу само да је имала везе са југословенским ПВО, на високом нивоу.

А за авионе Ф-117А све мете су биле стратешке, са строгим правилима ангажмана у погледу апсолутне уверености пилота да ће само тачно одређено место бити погођено. Није ми то била прва борбена мисија у овој операцији, али је свакако била последња.”

Овако Дејл Зелко (53), пензионисани потпуковник америчке авијације, за „Политику” описује како је за њега почела четврта ноћ НАТО бомбардовања 1999. године.

Тада је Трећи дивизион 250. ракетне бригаде ПВО, којим је командовао пуковник Золтан Дани, дејствујући ракетама „нева” из околине Шимановаца, учинио оно што нико пре ни после није – оборио је „невидљиви” бомбардер Ф-117А у чијем је кокпиту био управо Зелко.

Амерички пилот се катапултирао недалеко од Буђановаца и сакрио у шибљаку где је провео скоро седам сати.

Потера га није нашла, али пред зору јесте америчка спасилачка екипа чији га је хеликоптер евакуисао. По повратку у базу прошао је кроз „дебрифинг”, разјашњаване су околности под којима је оборен понос америчке војске. 

Када је „невидљиви” оборен, многи су због натписа на кабини авиона сматрали да је за његовим командама био пилот Кен Двели. Зелко, који је авионом Ф-117А бомбардовао и Ирак у „Пустињској олуји” 1991. године, објашњава да је реч о једној врсти традиције – сваком пилоту одштампају име на кабини авиона, али то не значи да је то летелица којом ће стално, или чак икада, управљати. Којем пилоту ће запасти који авион, зависи од распореда који праве авио-механичари.

Од обарања „стелта” прошло је 13 година. Дани и Зелко су пензионисани, авиони Ф-117А су повучени из употребе, односи САД и Србије су „ресетовани”, а догодило се и нешто тешко замисливо – пилот и ракеташ пожелели су да се упознају.

Пријатељство које је уследило овековечио је редитељ Жељко Мирковић у документарцу „Други сусрет”, који је средином октобра премијерно приказан у САД, а потом и у Београду, Новом Саду, Нишу и Ковину. Тим поводом је у Србији, код Золтана Данија, боравио и Дејл Зелко, и то са ћерком и сином, који је научио да свира „Свилен конац” на виолини.

– Упознао сам много „обичних” грађана Србије. Свима је драго што су ме упознали, што сам преживео и дошао у Србију – каже Зелко уочи пројекције филма у Ковину, граду у коме живи Дани. 

У и испред Дома културе овог банатског града превентивно су били распоређени униформисани и полицајци у цивилу. Пројекцију су пратили и службеници амбасаде САД, која је подржала Зелков долазак у Србију.

Ипак, на београдској премијери било је непријатности, када му је један грађанин гласно упутио увредљиве речи после чега га је полиција удаљила. Бивши пилот каже да је очекивао нешто попут тога и да га то није забринуло или узнемирило, јер разуме да због рата из 1999. године има озлојеђености и горчине.

Те вечери Зелко је рекао да му је из дубине срца жао због рата и све патње и туге кроз коју је овдашњи народ прошао.

– Професионални војници су заправо последњи који желе да иду у борбу, заиста. Не могу ни да вам опишем колико сам у свакој борбеној мисији, кад бих се приближавао граници, очајнички желео да стигне радио-команда „обустави, врати се”. Кроз главу ми је пролазило: Молим вас, хајде да не идемо ово да радимо, не могу да верујем да ово радимо, зар не може то некако да се среди мирним путем? И никад није било „Дејл Зелко против Золтана Данија”, тако да не видим зашто он и ја не бисмо били пријатељи? Ратови су између влада и политичара – каже Дејл Зелко.

Он је 2006. отишао у пензију и постао приватник – консултант и гостујући говорник. Живи у градићу Френсистаун у америчкој савезној држави Њу Хемпшир. Има шесторо деце, ускоро ће, седми пут постати отац. Двоје деце има из првог брака, а супруга која због позне трудноће није могла да дође у Србију, ових дана ће родити њихово пето дете.