Pilot „nevidljivog” u mirovnoj misiji

Kovin – „Krenuo sam ’steltom’ iz italijanske baze Avijano, 27. marta 1999, i preleteo Ljubljanu, iz čije okoline su mi – nije li to zanimljivo – baba i deda. Iznad Mađarske mi je dopunjeno gorivo. Onda sam iz Hrvatske ušao u SR Jugoslaviju i kretao se njenim severnim delom.

Otišao sam nadole, duž rumunske granice, da bih onda skrenuo ka zapadu i Beogradu, gde je bila meta. Reći ću samo da je imala veze sa jugoslovenskim PVO, na visokom nivou.

A za avione F-117A sve mete su bile strateške, sa strogim pravilima angažmana u pogledu apsolutne uverenosti pilota da će samo tačno određeno mesto biti pogođeno. Nije mi to bila prva borbena misija u ovoj operaciji, ali je svakako bila poslednja.”

Ovako Dejl Zelko (53), penzionisani potpukovnik američke avijacije, za „Politiku” opisuje kako je za njega počela četvrta noć NATO bombardovanja 1999. godine.

Tada je Treći divizion 250. raketne brigade PVO, kojim je komandovao pukovnik Zoltan Dani, dejstvujući raketama „neva” iz okoline Šimanovaca, učinio ono što niko pre ni posle nije – oborio je „nevidljivi” bombarder F-117A u čijem je kokpitu bio upravo Zelko.

Američki pilot se katapultirao nedaleko od Buđanovaca i sakrio u šibljaku gde je proveo skoro sedam sati.

Potera ga nije našla, ali pred zoru jeste američka spasilačka ekipa čiji ga je helikopter evakuisao. Po povratku u bazu prošao je kroz „debrifing”, razjašnjavane su okolnosti pod kojima je oboren ponos američke vojske. 

Kada je „nevidljivi” oboren, mnogi su zbog natpisa na kabini aviona smatrali da je za njegovim komandama bio pilot Ken Dveli. Zelko, koji je avionom F-117A bombardovao i Irak u „Pustinjskoj oluji” 1991. godine, objašnjava da je reč o jednoj vrsti tradicije – svakom pilotu odštampaju ime na kabini aviona, ali to ne znači da je to letelica kojom će stalno, ili čak ikada, upravljati. Kojem pilotu će zapasti koji avion, zavisi od rasporeda koji prave avio-mehaničari.

Od obaranja „stelta” prošlo je 13 godina. Dani i Zelko su penzionisani, avioni F-117A su povučeni iz upotrebe, odnosi SAD i Srbije su „resetovani”, a dogodilo se i nešto teško zamislivo – pilot i raketaš poželeli su da se upoznaju.

Prijateljstvo koje je usledilo ovekovečio je reditelj Željko Mirković u dokumentarcu „Drugi susret”, koji je sredinom oktobra premijerno prikazan u SAD, a potom i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kovinu. Tim povodom je u Srbiji, kod Zoltana Danija, boravio i Dejl Zelko, i to sa ćerkom i sinom, koji je naučio da svira „Svilen konac” na violini.

– Upoznao sam mnogo „običnih” građana Srbije. Svima je drago što su me upoznali, što sam preživeo i došao u Srbiju – kaže Zelko uoči projekcije filma u Kovinu, gradu u kome živi Dani. 

U i ispred Doma kulture ovog banatskog grada preventivno su bili raspoređeni uniformisani i policajci u civilu. Projekciju su pratili i službenici ambasade SAD, koja je podržala Zelkov dolazak u Srbiju.

Ipak, na beogradskoj premijeri bilo je neprijatnosti, kada mu je jedan građanin glasno uputio uvredljive reči posle čega ga je policija udaljila. Bivši pilot kaže da je očekivao nešto poput toga i da ga to nije zabrinulo ili uznemirilo, jer razume da zbog rata iz 1999. godine ima ozlojeđenosti i gorčine.

Te večeri Zelko je rekao da mu je iz dubine srca žao zbog rata i sve patnje i tuge kroz koju je ovdašnji narod prošao.

– Profesionalni vojnici su zapravo poslednji koji žele da idu u borbu, zaista. Ne mogu ni da vam opišem koliko sam u svakoj borbenoj misiji, kad bih se približavao granici, očajnički želeo da stigne radio-komanda „obustavi, vrati se”. Kroz glavu mi je prolazilo: Molim vas, hajde da ne idemo ovo da radimo, ne mogu da verujem da ovo radimo, zar ne može to nekako da se sredi mirnim putem? I nikad nije bilo „Dejl Zelko protiv Zoltana Danija”, tako da ne vidim zašto on i ja ne bismo bili prijatelji? Ratovi su između vlada i političara – kaže Dejl Zelko.

On je 2006. otišao u penziju i postao privatnik – konsultant i gostujući govornik. Živi u gradiću Frensistaun u američkoj saveznoj državi Nju Hempšir. Ima šestoro dece, uskoro će, sedmi put postati otac. Dvoje dece ima iz prvog braka, a supruga koja zbog pozne trudnoće nije mogla da dođe u Srbiju, ovih dana će roditi njihovo peto dete.