Има ли Бор алтернативу

Боранима, али и јавности која прати продају Рударско-топионичарског басена, предстоји период неизвесности око тога како ће се ова приватизација завршити.
Румунска компанија "Купром" с којом је српска влада потписала купопродајни уговор има, наиме, рок од 120 дана да ову трансакцију исплати.
Тек тим чином "Купром" постаје власник имовине и корисник експлоатационих права.
До тада сигурно неће недостајати спекулација о томе да ли је ова не тако велика румунска фирма уопште у стању да обезбеди 400 милиона долара - колико је сама понудила за куповину РТБ-а. У Агенцији за приватизацију кажу да би ситуација у којој би се обистиниле "нечије" црне слутње да "Купром" нема новца, упркос гарантима какви су "Мерил Линч" и Дојчебанка, за Бор била погубна.

Према Уредби о продаји капитала имовине јавним тендером, наиме, уколико дође до потписивања купопродајног уговора са првопласираним учесником, а касније уговор буде раскинут из било којих разлога, приступа се поновном расписивању тендера или проглашавањем стечаја, уколико је то предузеће у дуговима. Само у случају да држава не потпише уговор са првопласираним понуђачем могу се започети преговори са другопласираним учесником. С обзиром на то да су дугови РТБ "Бор" огромни и да ће се, у случају поништења поступка, даље повећавати, велико је питање да ли ће уопште моћи да иде поново на тендер или је стечај једина опција.

Наш познати економиста др Зоран Попов упозорава да би, уколико би садашњи покушај приватизације пропао, последице биле погубне, а да би највећи цех платили - сами Борани.

- Дугови РТБ-а су огромни, а њихов прецизан износ до сада није било могуће ни утврдити. С друге стране, држава и друштво немају било какав интерес, нити су у могућности да финансијски одржавају РТБ "Бор" као друштвено предузеће - сматра Попов.

Овај економиста указује да је приватизација РТБ "Бор" путем продаје имовине постала могућа само због тога што је цена бакра на светском тржишту нагло порасла. Да се то није десило, приватизација РТБ "Бор" би се највероватније морала обавити кроз стечај.

- Тендерска продаја имовине РТБ-а најповољније је решење, како за државу Србију, тако и за локалну самоуправу и само предузеће, а посебно за запослене раднике. Овако изведеном приватизацијом остварује се највиша продајна цена, а купац преузима и обавезу да обезбеди запослење максималном броју радника. Продајом имовине из стечаја вероватно би се остварила нижа цена, а највећи број радника би остао без посла.

Попов каже да се дугови РТБ-а, према подацима с краја 2006. године, процењују на преко 500, па чак и преко 700 милиона евра. Дуг предузећа само према три домаћа повериоца у државном власништву као што су Фонд за развој, банке у ликвидацији и ЕПС, већи је од 246 милиона евра. Дугови иностраним комерцијалним повериоцима износе преко 77 милиона евра, међутим, полазећи од неких тужби поверилаца из иностранства, ови дугови могу бити и неколико пута већи. Сасвим је извесно да РТБ "Бор" ове дугове никада није могао нити ће икада моћи да врати и да ће они пасти на терет држави. Из овога јасно следи да ће се, ако РТБ "Бор" не буде брзо приватизован, његови дугови и губици даље увећавати, а то опет значи да ће се повећавати и будуће финансијске обавезе државе да све то сервисира.

РТБ "Бор", иначе, није могао да функционише без директних и индиректних субвенција. Тако су само у последњих седам година директне субвенције или трансфери државе износили готово 60 милиона евра. Индиректне субвенције није могуће прецизније ни утврдити, али су оне знатно веће. РТБ "Бор" је, рецимо, само од Фонда за развој примио више од 82 милиона евра. Поред тога, у социјалне програме за збрињавање вишкова запослених држава је уложила преко 20 милиона евра.

- Неспорно је да је РТБ "Бор" веома дуго био један од највећих губиташа у Србији. Значи, ово предузеће не само да није плаћало порезе и доприносе држави, него је пословало и са губитком. Губици су у 2004. години износили 55,7 милиона евра, а само у првој половини 2005. године 26,9 милиона евра, или укупно безмало 83 милиона евра. Колико је ова цифра велика говори чињеница да је за 20 милиона евра могуће подићи нову фабрику средње величине. Те губитке је, на овај или онај начин, морала да покрива држава, тако што је наметала обавезу осталим пореским обвезницима да плаћају много веће порезе и доприносе него што би они морали бити да није било великих губиташа попут РТБ "Бор".

Попов каже да се у овом случају понавља ситуација која је постојала непосредно после приватизације Сартида из Смедерева, када су такође вођене бурне расправе у јавности. Сартид је такође био велики губиташ и дуго није плаћао порезе и доприносе. Када је после приватизације Сартид постао најбоље предузеће и највећи извозник у Србији, те расправе су престале.

-----------------------------------------------------------

Бор - Мирни протести великог броја радника и грађана Бора и Мајданпека, који су изразили незадовољство због продаје Борског комбината бакра румунском "Купрому", наилазе на све већу подршку у јавности и надлежним институцијама у Србији. То радује овдашње организаторе протестних окупљања оличене у већинском синдикату борске компаније и локалној самоуправи, а посебно су са задовољством примљене изјаве Родољуба Шабића, републичког повереника за информације од јавног значаја, и Верице Бараћ, председника Републичког савета за борбу против корупције. Шабић и Бараћева су, наиме, категорични у ставу да сви запослени у Бору и цела јавност Србије имају право да траже на увид потписане уговоре са прворангираним румунским "Купромом".

- Нас посебно радује што имамо подршку да имамо право да те уговоре и стручно анализирамо а не само да их гледамо из руку министара, и то само она поглавља која нам ти министри дозволе - каже Драган Алексић, председник већинског Самосталног синдиката борске компаније. - Ми упорно понављамо како нико у Бору није против приватизације која ће свима бити од користи, али смо против тога што смо и ја и борски градоначелник Бранислав Ранкић, као чланови Тендерске комисије, незаконито били искључени из процеса преговора са прворангираном фирмом - румунским "Купромом". Зато смо и тражили да нам се званично, не само на гледање под контролом, него на вишедневну стручну анализу доставе и нацрти Уговора и она њихова коначна верзија, на српском и енглеском, на коју су стављени званични парафи.

Алексић понавља да нико нема ништа против румунског "Купрома", нити против било које фирме која се пријавила на тендер, али има против владиних представника који праве фаму око Уговора, наводећи раднике и јавност Србије да сумњају да нешто заиста није у реду.