Ima li Bor alternativu

Boranima, ali i javnosti koja prati prodaju Rudarsko-topioničarskog basena, predstoji period neizvesnosti oko toga kako će se ova privatizacija završiti.
Rumunska kompanija "Kuprom" s kojom je srpska vlada potpisala kupoprodajni ugovor ima, naime, rok od 120 dana da ovu transakciju isplati.
Tek tim činom "Kuprom" postaje vlasnik imovine i korisnik eksploatacionih prava.
Do tada sigurno neće nedostajati spekulacija o tome da li je ova ne tako velika rumunska firma uopšte u stanju da obezbedi 400 miliona dolara - koliko je sama ponudila za kupovinu RTB-a. U Agenciji za privatizaciju kažu da bi situacija u kojoj bi se obistinile "nečije" crne slutnje da "Kuprom" nema novca, uprkos garantima kakvi su "Meril Linč" i Dojčebanka, za Bor bila pogubna.

Prema Uredbi o prodaji kapitala imovine javnim tenderom, naime, ukoliko dođe do potpisivanja kupoprodajnog ugovora sa prvoplasiranim učesnikom, a kasnije ugovor bude raskinut iz bilo kojih razloga, pristupa se ponovnom raspisivanju tendera ili proglašavanjem stečaja, ukoliko je to preduzeće u dugovima. Samo u slučaju da država ne potpiše ugovor sa prvoplasiranim ponuđačem mogu se započeti pregovori sa drugoplasiranim učesnikom. S obzirom na to da su dugovi RTB "Bor" ogromni i da će se, u slučaju poništenja postupka, dalje povećavati, veliko je pitanje da li će uopšte moći da ide ponovo na tender ili je stečaj jedina opcija.

Naš poznati ekonomista dr Zoran Popov upozorava da bi, ukoliko bi sadašnji pokušaj privatizacije propao, posledice bile pogubne, a da bi najveći ceh platili - sami Borani.

- Dugovi RTB-a su ogromni, a njihov precizan iznos do sada nije bilo moguće ni utvrditi. S druge strane, država i društvo nemaju bilo kakav interes, niti su u mogućnosti da finansijski održavaju RTB "Bor" kao društveno preduzeće - smatra Popov.

Ovaj ekonomista ukazuje da je privatizacija RTB "Bor" putem prodaje imovine postala moguća samo zbog toga što je cena bakra na svetskom tržištu naglo porasla. Da se to nije desilo, privatizacija RTB "Bor" bi se najverovatnije morala obaviti kroz stečaj.

- Tenderska prodaja imovine RTB-a najpovoljnije je rešenje, kako za državu Srbiju, tako i za lokalnu samoupravu i samo preduzeće, a posebno za zaposlene radnike. Ovako izvedenom privatizacijom ostvaruje se najviša prodajna cena, a kupac preuzima i obavezu da obezbedi zaposlenje maksimalnom broju radnika. Prodajom imovine iz stečaja verovatno bi se ostvarila niža cena, a najveći broj radnika bi ostao bez posla.

Popov kaže da se dugovi RTB-a, prema podacima s kraja 2006. godine, procenjuju na preko 500, pa čak i preko 700 miliona evra. Dug preduzeća samo prema tri domaća poverioca u državnom vlasništvu kao što su Fond za razvoj, banke u likvidaciji i EPS, veći je od 246 miliona evra. Dugovi inostranim komercijalnim poveriocima iznose preko 77 miliona evra, međutim, polazeći od nekih tužbi poverilaca iz inostranstva, ovi dugovi mogu biti i nekoliko puta veći. Sasvim je izvesno da RTB "Bor" ove dugove nikada nije mogao niti će ikada moći da vrati i da će oni pasti na teret državi. Iz ovoga jasno sledi da će se, ako RTB "Bor" ne bude brzo privatizovan, njegovi dugovi i gubici dalje uvećavati, a to opet znači da će se povećavati i buduće finansijske obaveze države da sve to servisira.

RTB "Bor", inače, nije mogao da funkcioniše bez direktnih i indirektnih subvencija. Tako su samo u poslednjih sedam godina direktne subvencije ili transferi države iznosili gotovo 60 miliona evra. Indirektne subvencije nije moguće preciznije ni utvrditi, ali su one znatno veće. RTB "Bor" je, recimo, samo od Fonda za razvoj primio više od 82 miliona evra. Pored toga, u socijalne programe za zbrinjavanje viškova zaposlenih država je uložila preko 20 miliona evra.

- Nesporno je da je RTB "Bor" veoma dugo bio jedan od najvećih gubitaša u Srbiji. Znači, ovo preduzeće ne samo da nije plaćalo poreze i doprinose državi, nego je poslovalo i sa gubitkom. Gubici su u 2004. godini iznosili 55,7 miliona evra, a samo u prvoj polovini 2005. godine 26,9 miliona evra, ili ukupno bezmalo 83 miliona evra. Koliko je ova cifra velika govori činjenica da je za 20 miliona evra moguće podići novu fabriku srednje veličine. Te gubitke je, na ovaj ili onaj način, morala da pokriva država, tako što je nametala obavezu ostalim poreskim obveznicima da plaćaju mnogo veće poreze i doprinose nego što bi oni morali biti da nije bilo velikih gubitaša poput RTB "Bor".

Popov kaže da se u ovom slučaju ponavlja situacija koja je postojala neposredno posle privatizacije Sartida iz Smedereva, kada su takođe vođene burne rasprave u javnosti. Sartid je takođe bio veliki gubitaš i dugo nije plaćao poreze i doprinose. Kada je posle privatizacije Sartid postao najbolje preduzeće i najveći izvoznik u Srbiji, te rasprave su prestale.

-----------------------------------------------------------

Bor - Mirni protesti velikog broja radnika i građana Bora i Majdanpeka, koji su izrazili nezadovoljstvo zbog prodaje Borskog kombinata bakra rumunskom "Kupromu", nailaze na sve veću podršku u javnosti i nadležnim institucijama u Srbiji. To raduje ovdašnje organizatore protestnih okupljanja oličene u većinskom sindikatu borske kompanije i lokalnoj samoupravi, a posebno su sa zadovoljstvom primljene izjave Rodoljuba Šabića, republičkog poverenika za informacije od javnog značaja, i Verice Barać, predsednika Republičkog saveta za borbu protiv korupcije. Šabić i Baraćeva su, naime, kategorični u stavu da svi zaposleni u Boru i cela javnost Srbije imaju pravo da traže na uvid potpisane ugovore sa prvorangiranim rumunskim "Kupromom".

- Nas posebno raduje što imamo podršku da imamo pravo da te ugovore i stručno analiziramo a ne samo da ih gledamo iz ruku ministara, i to samo ona poglavlja koja nam ti ministri dozvole - kaže Dragan Aleksić, predsednik većinskog Samostalnog sindikata borske kompanije. - Mi uporno ponavljamo kako niko u Boru nije protiv privatizacije koja će svima biti od koristi, ali smo protiv toga što smo i ja i borski gradonačelnik Branislav Rankić, kao članovi Tenderske komisije, nezakonito bili isključeni iz procesa pregovora sa prvorangiranom firmom - rumunskim "Kupromom". Zato smo i tražili da nam se zvanično, ne samo na gledanje pod kontrolom, nego na višednevnu stručnu analizu dostave i nacrti Ugovora i ona njihova konačna verzija, na srpskom i engleskom, na koju su stavljeni zvanični parafi.

Aleksić ponavlja da niko nema ništa protiv rumunskog "Kuproma", niti protiv bilo koje firme koja se prijavila na tender, ali ima protiv vladinih predstavnika koji prave famu oko Ugovora, navodeći radnike i javnost Srbije da sumnjaju da nešto zaista nije u redu.