Несрећна деца под истим кровом

Уки игра одличан баскет и цео живот је провео у домовима или хранитељским породицама. Живео је у Заводу за васпитање деце и омладине Београд као мали, потом је отишао у хранитељску породицу, па се вратио у комплекс жуто окречених зграда на београдском Вождовцу.

Неколико деце прилази и грли васпитаче. Двојица малих Авганистанаца прилазе Укију и позивају га на баскет немуштим језиком који разумеју само деца. Девојчица, жртва трговине људима, седи на клупи и посматра једну тачку. Петоро браће и сестара, од пет до 13 година, такође су извучени из канџи трговаца људима, пошто су продати шефовима просјака.

И, коначно, у дворишту су ученици основне и средње школе „Вожд”. Сви на окупу, несрећна деца Србије.

Дечаци и девојчице од седам до 18 година, без обзира у којој се јединици налазе – имају заједничку судбину. Тек су закорачили у живот, а насиље и сиромаштво су њихов свет. Они не треба да буду заједно, на једном месту, слажу се стручњаци. Нехотице, могу повредити једно друго. Нехотице, могу учинити нешто нажао. Нехотице, јер они су деца.

Али, шта чине старији да реше овај проблем?

Када Драган Роловић, директор завода на Вождовцу, каже да је ова институција сама по себи веома комплексна, треба му веровати.

Завод обухвата три радне јединице – Центар за збрињавање деце која живе на улици, али и дечаке и девојчице који су овде смештени по одлуци суда због почињених прекршаја, затим, Центар за смештај страних малолетника који се нађу у Србији без родитељског старања, као и Прихватилиште и прихватну станицу Београд за малишане.

– Имамо близу 90 корисника, као и више од 150 ђака који похађају школу при заводу, а долазе из својих породица или других градских домова за децу. Сама чињеница да се у једној установи, а на малом простору, налазе деца са заиста различитим проблемима и сметњама у развоју – деца са улице, деца са поремећајем у понашању, деца жртве злостављања или трговине људима, као и деца са комбинованим сметњама у развоју – носи у себи велики ризик по безбедност и најбољи интерес сваког детета појединачно – истиче Роловић. Просторије у којима се налазе три центра су физички одвојена, али је немогућа 24-часовна изолација, јер заједно користе школско двориште.

– Стручни радници у овако комплексној ситуацији улажу додатне напоре како би се предупредили сви постојећи ризици. Издвајањем Прихватилишта и прихватне станице, створио би се простор за проширење и реализацију нових и неопходних услуга које може пружити завод, попут дневног боравка и проширења недовољних капацитета за страна малолетна лица женског пола, која се проналазе у Србији – напомиње Роловић.

Шефица Прихвалитилишта са прихватном станицом Данијела Стајковић, каже да је „прилив деце” континуирано повећава последњих седам година.

– Од почетка 2012. године, у прихватилиште је стигло више од 300 деце, иако је смештајни капацитет 16 кревета. Тренутно овде борави 21 дете. Током године, збрињавамо најугроженије групе деце – децу без родитељског старања, децу жртве злостављања и занемаривања, жртве трговине људима, децу са проблемом у понашању, децу у стању социјалне потребе и све друге препознате социјално угрожене категорије деце… Од 2005. године, у заводу и прихватилишту, интензивно покушавамо да дефинишемо формално правни статус прихватилишта. До краја 2009. године, по обећању тадашњег заменика градоначелника, прихватилиште је требало да се измести из зграде завода на нову локацију, у ужем центру града. Због све озбиљнијих и тежих проблема са којима деца долазе, у оваквим условима рада – руиниран и мали простор, суживот са децом која имају различит третман од деце у прихватилишту, угрожавају се основна права деце – упозорава Данијела Стајковић, апелујући на градске власти да испуне обећање.

Прихватилиште је припојено заводу средином деведесетих година прошлог века, када је почело реновирање зграде у Звечанској улици, грађене специјално за намене прихватне станице. Зграда, у којој је било места за 48 најугроженијих малишана, обновљена је после извесног времена, али прихватилиште није враћено на стару адресу.

------------------------------------------------------------------------- 

Матић: Бавимо се питањем измештања прихватилишта

На наше питање, када ће прихватилиште да се исели на другу локацију и зашто то до сада није учињено, београдски секретар за социјалну заштиту Ненад Матић каже да „Секретаријат за социјалну заштиту Београда планира да у наредном периоду интензивира активности на проналажењу адекватног простора за потребе прихватилишта, што првенствено подразумева сарадњу са надлежним Министарством за рад и социјалну политику”.

– Проблем јесте недовољан капацитет и расположиви простор за потребе ове установе, имајући у виду чињеницу да је социјална патологија код младих последњих година све сложенија, да млади одрастају у околностима померених вредности и норми када је породица као најбоље окружење за одрастање у кризи, и да се као последица свега тога број деце у прихватилишту из године у годину увећава. Секретаријат за социјалну заштиту у претходном периоду бавио се питањем измештања Прихватилишта са прихватном станицом из постојећег капацитета. Међутим проблем додатно усложњава чињеница што оптимално решење захтева простор у централним градским зонама, у близини установа са којима Прихватилиште са прихватном станицом има тесну сарадњу као што су: Градски центар за социјални рад, здравствене установе,  полиција, школе, судови, како због саме делатности установе, тако и због хитних интервенција у кризним ситуацијама – напомиње Матић.