Учестали злочини хладним оружјем

"Убио мајку секиром у породичној кући", "Отац напао ћерку ножем", "Разбојници заклали таксисту" - ови и многи слични наслови готово свакодневно пуне странице штампе и сликовито говоре о учесталом насиљу уз употребу ватреног оружја.

Најчешћи разлози су користољубље, освета или нерашчишћени рачуни у породици, који годинама тињају и завршавају се потезањем ножа, секире, мачете... Последњи случај запрепастио је домаћу јавност: кинески држављанин Ванг Линг Ли усред Београда ножем за роштиљ, величине мача, повредио је пет грађана без јасног мотива.

Према речима Небојше Милосављевића, адвоката који је бранио починиоце неких од најмонструознијих убистава, после крвавих деведесетих, када је на улицама било много оружја, убиство пиштољем, хеклером или ручном бомбом био је најчешћи вид обрачуна. Мирније време после 2000. године и гашење ратних сукоба у региону довело је до тога да је смањен број ватреног оружја на илегалном тржишту па су сечива поново добила на значају када је реч о убиствима извршеним на мах.

- Људи су се током шездесетих и седамдесетих тукли песницама, "боксерима" или ланцима и готово да није било убистава. Обично је то био сукоб око тривијалних ствари, рецимо око девојке. Вртлог насиља из деведесетих изазвао је немаштину, која је, као што је познато, довела до незапослености, сиромаштва и низа социјалних случајева. А нож је увек при руци - објашњава Милосављевић.

У својој дугогодишњој каријери, Милосављевић је бранио и убице који су насртали на своје најближе. Тренутно је ангажован на одбрани Ивице Попова који је недавно ножем на смрт избо оца у Београду.

- Попов је дугогодишњи хероински зависник и дубоко верујем да је био неурачунљив када је починио злочин. Он је одлучио да се брани истином. Захтеваћу преглед лекара и после тога ћемо поставити одбрану - објашњава Милосављевић.

Наш саговорник истиче да је врло тешко бити бранилац у случајевима монструозних убистава. Адвокат, каже он, мора да буде лишен емоција.

Он сматра да се проблем са хладним оружјем, у овом тренутку, само продубљује. Јер, нож је доступан свима. Приликом рација у средњим школама, каже Милосављевић, готово да нема разреда у којем МУП не нађе по неколико сечива.

- Добар пример за то је случај Сафета Хусеина, од пре три године, који је перорезом напао свог пријатеља Симу Медића. Посвађали су се у кафани, Медић је насрнуо на Сафета, а овај је имао нож при руци и убио га је на месту. Пресуда је гласила: прекорачење нужне одбране - објашњава Милосављевић.

Неке навијачке групе, попут навијача "Рада", чувене су по насртајима хладним оружјем. Они, истиче Милосављевић, поред ножева, на утакмице носе и шрафцигере, па чак и сатаре. Разлози за обрачун су тривијални, ношење шалова противничког тима, певање "погрешних" песама. Он је бранио неке од њих и истиче да их је само младост спасила да за своја недела не добију "дебеле" затворске казне.

Према речима стручњака, када је реч о убиствима унутар породице најчешћи извршилац је супруг, мада монструозна убиства нису страна ни женама, а разлог је најчешће дугогодишње малтретирање, док свађе које понекад воде до злочина бивају покренуте лошом економском ситуацијом. У својој адвокатској фасцикли Милосављевић чува и случајеве у којима је отац напао ћерку ножем, под образложењем да жели "да је одвоји од лошег друштва".

С. Стаменковић