Učestali zločini hladnim oružjem

"Ubio majku sekirom u porodičnoj kući", "Otac napao ćerku nožem", "Razbojnici zaklali taksistu" - ovi i mnogi slični naslovi gotovo svakodnevno pune stranice štampe i slikovito govore o učestalom nasilju uz upotrebu vatrenog oružja.

Najčešći razlozi su koristoljublje, osveta ili neraščišćeni računi u porodici, koji godinama tinjaju i završavaju se potezanjem noža, sekire, mačete... Poslednji slučaj zaprepastio je domaću javnost: kineski državljanin Vang Ling Li usred Beograda nožem za roštilj, veličine mača, povredio je pet građana bez jasnog motiva.

Prema rečima Nebojše Milosavljevića, advokata koji je branio počinioce nekih od najmonstruoznijih ubistava, posle krvavih devedesetih, kada je na ulicama bilo mnogo oružja, ubistvo pištoljem, heklerom ili ručnom bombom bio je najčešći vid obračuna. Mirnije vreme posle 2000. godine i gašenje ratnih sukoba u regionu dovelo je do toga da je smanjen broj vatrenog oružja na ilegalnom tržištu pa su sečiva ponovo dobila na značaju kada je reč o ubistvima izvršenim na mah.

- Ljudi su se tokom šezdesetih i sedamdesetih tukli pesnicama, "bokserima" ili lancima i gotovo da nije bilo ubistava. Obično je to bio sukob oko trivijalnih stvari, recimo oko devojke. Vrtlog nasilja iz devedesetih izazvao je nemaštinu, koja je, kao što je poznato, dovela do nezaposlenosti, siromaštva i niza socijalnih slučajeva. A nož je uvek pri ruci - objašnjava Milosavljević.

U svojoj dugogodišnjoj karijeri, Milosavljević je branio i ubice koji su nasrtali na svoje najbliže. Trenutno je angažovan na odbrani Ivice Popova koji je nedavno nožem na smrt izbo oca u Beogradu.

- Popov je dugogodišnji heroinski zavisnik i duboko verujem da je bio neuračunljiv kada je počinio zločin. On je odlučio da se brani istinom. Zahtevaću pregled lekara i posle toga ćemo postaviti odbranu - objašnjava Milosavljević.

Naš sagovornik ističe da je vrlo teško biti branilac u slučajevima monstruoznih ubistava. Advokat, kaže on, mora da bude lišen emocija.

On smatra da se problem sa hladnim oružjem, u ovom trenutku, samo produbljuje. Jer, nož je dostupan svima. Prilikom racija u srednjim školama, kaže Milosavljević, gotovo da nema razreda u kojem MUP ne nađe po nekoliko sečiva.

- Dobar primer za to je slučaj Safeta Huseina, od pre tri godine, koji je perorezom napao svog prijatelja Simu Medića. Posvađali su se u kafani, Medić je nasrnuo na Safeta, a ovaj je imao nož pri ruci i ubio ga je na mestu. Presuda je glasila: prekoračenje nužne odbrane - objašnjava Milosavljević.

Neke navijačke grupe, poput navijača "Rada", čuvene su po nasrtajima hladnim oružjem. Oni, ističe Milosavljević, pored noževa, na utakmice nose i šrafcigere, pa čak i satare. Razlozi za obračun su trivijalni, nošenje šalova protivničkog tima, pevanje "pogrešnih" pesama. On je branio neke od njih i ističe da ih je samo mladost spasila da za svoja nedela ne dobiju "debele" zatvorske kazne.

Prema rečima stručnjaka, kada je reč o ubistvima unutar porodice najčešći izvršilac je suprug, mada monstruozna ubistva nisu strana ni ženama, a razlog je najčešće dugogodišnje maltretiranje, dok svađe koje ponekad vode do zločina bivaju pokrenute lošom ekonomskom situacijom. U svojoj advokatskoj fascikli Milosavljević čuva i slučajeve u kojima je otac napao ćerku nožem, pod obrazloženjem da želi "da je odvoji od lošeg društva".

S. Stamenković