Прича о две љубави

Након двадесет две године у Београд је стигао некадашњи гитариста ријечке групе „Лауфер” Владо Симчић Вава како би присуствовао пројекцији филма „Босанога (Сасвим случајна смрт)”, редитељке Моране Комљеновић.

Филм који је приказан синоћ у програму фестивала „Слободна зона”, током 74 минута прича о несрећној судбини младог Ријечанина, Ненада Вижина, који је 1981. године страдао под неразјашњеним околностима.

– Да ли је гурнут са балкона или се сам бацио, не зна се. Био је добар човек. Имао је дугу косу и увек је ишао бос. И то му је била мана, лоше је утицао на друштвени систем. Цела једна генерација почела је тада другачије да размишља – прича аутор музике, која је, како каже, тмурна, попут теме коју филм обрађује.

– У филм сам „упао” у последњи час, у пет до 12 ме је Морана питала имам ли какву музику. Филм је већ био готов – прича музичар који је ову годину започео објављивањем романа.

– Све ми се ове године догодило; да учествујем у сто пројеката. Прво ми је изашла плоча, а месец дана касније и књига „Одстрањивач љубави”, замишљен као еликсир како се може решити злокобност љубави ако је то терет. У књизи су четири кратке приче и роман „Оклевања” – објашњава уметник за којег хрватски музички критичари кажу да подсећа на Реја Кудера и Брајана Ина.

Четири године провео је у групи „Лауфер”, све до њеног разлаза 1996.

– Повремено смо се окупљали без амбиције да се задржимо на сцени. Дан-данас попијемо кафу и ја сваког од њих тројице волим и даље, али када смо заједно, идемо једни другима на живце – каже уз осмех, подсећајући се сада већ давне 1987. године, када је прву озбиљнију свирку имао управо на нашим просторима – на Зајечарској гитаријади.

Признаје да му је, у време СФРЈ група „Екатарина велика” била највећи бенд који је на њега оставио велики утицај, а данас га одушевљава „Ван Гог”. Слуша и „Еву Браун”.

– Али, пратим и вашу књижевну сцену која ми је врло моћна још од Милана Оклопчића. Трудим се да будем у кораку са Србијом – признаје овај свршени професор књижевности и хрватског језика, који је између сигурног посла професора и неизвесности у уметничким водама изабрао ово друго.

За музичку сцену у Хрватској каже да је у кризи.

– Криза је захватила баш сваку пору. И култура, уопште, баш је запела. Нема пара. А то се одражава и на рокенрол. Промениле су се и навике публике. Забавна музика је младим људима сада много интересантнија. Али, данас су клинци другачији иако млади бендови имају потребу да се докажу и да се нађу у првој лиги – каже аутор амбијенталне музике.

За наредну годину већ има планове. Пре свега, објављивање новог романа, који је већ написао. Планира и неке промотивне активности са девојкама из групе „Ени”.

– Једно време сам био против тога да спајам те две љубави. Али, сада ћу представити роман и истовремено одржати и соло наступ са четири, пет инструменталних тема – истиче Владо Симчић Вава.