Живот са новим плућима

Захваљујући трансплантацији плућа у АКХ клиници у Бечу, Немања Алексић (30), који се од рођења лечио од цистичнe фиброзe у Институту за здравствену заштиту мајке и детета у Београду, може да се врати свакодневним животним активностима.

Бројна запаљења плућа, недовољна тежина и чести боравци у болници због погоршања општег стања организма, последњих неколико година су утицали наубрзано опадање параметара плућне функције, тако да су доктори саветовали трансплантацију као последњу опцију за излечење.

Како је објаснила Весна Алексић, Немањина мајка, први контакт са директором трансплантационог програма Универзитетске болнице АКХ у Бечу професором др Валтером Клепетком, остварили су на предлог лекара који су младића лечили и то у августу 2008. године.

– Након што смо обавили све медицинске претраге и тестове закључено је да је он идеалан кандидат за трансплантацију, уз обавезу да се обезбеди сума од 120.000 евра, колико износе комплетни трошкови трансплантације и постоперативног третмана, а уплата депозита од 30.000 еврана рачун болнице, омогућила би да га ставе на листу чекања. У периоду од 2008. до 2010. трајала је компликована процедура како би се спровела правна регулатива у Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО) за трансплантацију плућа пацијената са цистичном фиброзом, која се до тада није налазила на листи за лечење у иностранству – објаснила је Алексићева.

Поред административних, да би младић био оперисан, било је потребно да се стекну и здравствени услови који би омогућили приступању интервенцији и када је изгледало, каже наша саговорница, да су све препреке превазиђене, настао је нови проблем – од 2012. године „Евротрансплант” је донео одлуку да неће обезбеђивати органе за пацијенте из земаља које нису приступиле овој организацији.

– Професордр Клепетко, у доброј намери да обезбеди услове за Немањину операцију, предложио је као једину могућност потписивање такозваног твининг уговора о пословној сарадњи између неке од наших клиника у којој се обавља трансплантација органа и болнице из Беча. Контактирала сам многе институције и званичнике и добила одговор да овакав споразум не може нико да потпише без претходног одобрења министра здравља, јер код нас не постоји правна регулатива и међудржавни споразум о донацији и такозваној алокацији органа. С обзиром на то да је мој син био вишегодишњи спољни пацијент у АКХ клиници, који је ушао у неку врсту процедуре као кандидат за трансплантацију плућа, др Клепетко је, очекујући да се ови процедурални проблеми око потписивања споразума у међувремену разреше, а имајући у виду Немањину лошу здравствену ситуацију и последњи стадијум болести, ипак одлучио да стави Немању на листу чекања – каже мама овог пацијента.

Немања Алексић је оперисан 11. маја ове године, три недеље после успешне интервенције изашао је из болнице, али је у наредних осам недеља, свакодневно одлазио у клинику амбулантно на медицинске контроле и обавезне физиотерапеутске вежбе. После три месеца од трансплантације обављена је контрола после чега је овај пацијент отпуштен из клинике, уз обавезу да долази у болницу једном месечно како би се дозирале количине неопходних лекова. Такође је препоручено да неко од наших пулмолога дође на тромесечну праксу у болницу, како би трансплантирани пацијенти могли да се прате здравствено у Србији.

– Читала сам у нашој штампи да др Клепетко долази у новембру у Београд како би се прецизирали кораци око потписивања твининг уговора између неке од наших клиника у којој се обавља трансплантација органа и АКХ из Беча, што би омогућило да се сваке године, по стручном мишљењу лекара, по један пацијент са цистичном фиброзом, који је старији од 18 година и са капацитетом плућа нижим од 40 одсто, шаље у АКХ на трансплантацију плућа – нагласила је Алексићева.

-------------------------------------------------------

Нема ограничења у броју пацијената

Пресађивање плућа финансирао је РЗФО, а Сања Миросављевић, пи-ар ове институције, каже да тренутно нема пацијената са истом дијагнозом којима је потребно пресађивање овог органа.

– Стручне комисије одлучују ко је кандидат за операцију у иностранству и не постоји ограничење колико може пацијената да оде. Лекарске процене су да је годишње потребно послати једног или два пацијента. РФЗО плаћа интервенцију на основу споразума и конвенције коју има са Аустријом. Када је реч о пресађивањима срца, ми још не можемо да финансирамо одлазак пацијената на ту интервенцију, јер још нисмо ушли у „Евротрансплант” и самим тим није омогућено да ми добијамо органе за лечење наших држављана а да их ми њима не дајемо, јер то функционише по принципу реципроцитета. Али, ради се на томе да се и тај план оствари – додала је Миросављевићева.