Život sa novim plućima

Zahvaljujući transplantaciji pluća u AKH klinici u Beču, Nemanja Aleksić (30), koji se od rođenja lečio od cistične fibroze u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta u Beogradu, može da se vrati svakodnevnim životnim aktivnostima.

Brojna zapaljenja pluća, nedovoljna težina i česti boravci u bolnici zbog pogoršanja opšteg stanja organizma, poslednjih nekoliko godina su uticali naubrzano opadanje parametara plućne funkcije, tako da su doktori savetovali transplantaciju kao poslednju opciju za izlečenje.

Kako je objasnila Vesna Aleksić, Nemanjina majka, prvi kontakt sa direktorom transplantacionog programa Univerzitetske bolnice AKH u Beču profesorom dr Valterom Klepetkom, ostvarili su na predlog lekara koji su mladića lečili i to u avgustu 2008. godine.

– Nakon što smo obavili sve medicinske pretrage i testove zaključeno je da je on idealan kandidat za transplantaciju, uz obavezu da se obezbedi suma od 120.000 evra, koliko iznose kompletni troškovi transplantacije i postoperativnog tretmana, a uplata depozita od 30.000 evrana račun bolnice, omogućila bi da ga stave na listu čekanja. U periodu od 2008. do 2010. trajala je komplikovana procedura kako bi se sprovela pravna regulativa u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) za transplantaciju pluća pacijenata sa cističnom fibrozom, koja se do tada nije nalazila na listi za lečenje u inostranstvu – objasnila je Aleksićeva.

Pored administrativnih, da bi mladić bio operisan, bilo je potrebno da se steknu i zdravstveni uslovi koji bi omogućili pristupanju intervenciji i kada je izgledalo, kaže naša sagovornica, da su sve prepreke prevaziđene, nastao je novi problem – od 2012. godine „Evrotransplant” je doneo odluku da neće obezbeđivati organe za pacijente iz zemalja koje nisu pristupile ovoj organizaciji.

– Profesordr Klepetko, u dobroj nameri da obezbedi uslove za Nemanjinu operaciju, predložio je kao jedinu mogućnost potpisivanje takozvanog tvining ugovora o poslovnoj saradnji između neke od naših klinika u kojoj se obavlja transplantacija organa i bolnice iz Beča. Kontaktirala sam mnoge institucije i zvaničnike i dobila odgovor da ovakav sporazum ne može niko da potpiše bez prethodnog odobrenja ministra zdravlja, jer kod nas ne postoji pravna regulativa i međudržavni sporazum o donaciji i takozvanoj alokaciji organa. S obzirom na to da je moj sin bio višegodišnji spoljni pacijent u AKH klinici, koji je ušao u neku vrstu procedure kao kandidat za transplantaciju pluća, dr Klepetko je, očekujući da se ovi proceduralni problemi oko potpisivanja sporazuma u međuvremenu razreše, a imajući u vidu Nemanjinu lošu zdravstvenu situaciju i poslednji stadijum bolesti, ipak odlučio da stavi Nemanju na listu čekanja – kaže mama ovog pacijenta.

Nemanja Aleksić je operisan 11. maja ove godine, tri nedelje posle uspešne intervencije izašao je iz bolnice, ali je u narednih osam nedelja, svakodnevno odlazio u kliniku ambulantno na medicinske kontrole i obavezne fizioterapeutske vežbe. Posle tri meseca od transplantacije obavljena je kontrola posle čega je ovaj pacijent otpušten iz klinike, uz obavezu da dolazi u bolnicu jednom mesečno kako bi se dozirale količine neophodnih lekova. Takođe je preporučeno da neko od naših pulmologa dođe na tromesečnu praksu u bolnicu, kako bi transplantirani pacijenti mogli da se prate zdravstveno u Srbiji.

– Čitala sam u našoj štampi da dr Klepetko dolazi u novembru u Beograd kako bi se precizirali koraci oko potpisivanja tvining ugovora između neke od naših klinika u kojoj se obavlja transplantacija organa i AKH iz Beča, što bi omogućilo da se svake godine, po stručnom mišljenju lekara, po jedan pacijent sa cističnom fibrozom, koji je stariji od 18 godina i sa kapacitetom pluća nižim od 40 odsto, šalje u AKH na transplantaciju pluća – naglasila je Aleksićeva.

-------------------------------------------------------

Nema ograničenja u broju pacijenata

Presađivanje pluća finansirao je RZFO, a Sanja Mirosavljević, pi-ar ove institucije, kaže da trenutno nema pacijenata sa istom dijagnozom kojima je potrebno presađivanje ovog organa.

– Stručne komisije odlučuju ko je kandidat za operaciju u inostranstvu i ne postoji ograničenje koliko može pacijenata da ode. Lekarske procene su da je godišnje potrebno poslati jednog ili dva pacijenta. RFZO plaća intervenciju na osnovu sporazuma i konvencije koju ima sa Austrijom. Kada je reč o presađivanjima srca, mi još ne možemo da finansiramo odlazak pacijenata na tu intervenciju, jer još nismo ušli u „Evrotransplant” i samim tim nije omogućeno da mi dobijamo organe za lečenje naših državljana a da ih mi njima ne dajemo, jer to funkcioniše po principu reciprociteta. Ali, radi se na tome da se i taj plan ostvari – dodala je Mirosavljevićeva.