Румунско златно чедо

Солун – Као да су извучени из резервоара реалног живота, из искуства аутентичних а препознатљивих ликова, искрене приче у филмовима румунског редитеља Кристијана Мунђијуа односе се на недавну румунску тоталитарну прошлост, као што је то учинио у филмовима „Четири месеца, три недеље и два дана” и „Приче из златног доба” или се, као у филмовима попут „Оксидента”, „Ватрогасног хора” и „Иза брда”, фокусирају на проблеме који произилазе из друштвено-политичке транзиције земље након пада комунизма 1989. године.

Мунђију је као припадник нове генерације румунских филмских аутора стасале почетком 21. века, као редитељ, сценариста и продуцент својих филмова освојио „Златну палму” и читав низ међународних филмских награда, одлучно утицао не само на свеукупни имиџ румунског, такозваног новоталасног филма, већ и на статус једног од главних млађих европских аутора нашег доба. Уз подсећање да су први филмови Кристијана Мунђијуа своје светске премијере имали управо у Солуну, фестивал му је, у оквиру програма „Балкански преглед”, приредио целокупну ретроспективу (сви играни и кратки филмови), коју прати и темељно написана монографија о његовом стваралаштву, а биће му уручен и „Златни Александар” за допринос филмској уметности.

– Мунђију посматра своје окружење неутралним погледом и снима га искрено и јасно, стављајући у фокус јунаке и њихове индивидуалне борбе за опстанак у друштву које на разне начине утичу на њихов живот. Мунђију ставља нагласак на њихову хуманост, на њихово ментално стање и њихово страдање, без да суди њихове поступке, сукобе или изборе. Користећи реализам као средство, Мунђију преноси атмосферу окружења свога доба са етнографском прецизношћу, снимајући сваки детаљ који доприноси осветљавању и ликова и друштвених збивања, па су зато и његови филмови тако лако прихваћени и тако радо гледани – каже селектор „Балканског прегледа” Димитрис Керкинос, један од аутора богате монографије о Мунђију.

Грчка, али и интернационална публика из дана у дан са великом пажњом прати филмове овог аутора којем је готово документаристички реализам естетски избор, а трезвено посматрање ликова и догађаја са подједнаке удаљености од њих, свесна редитељска одлука да себе држи у улози посматрача и сведока. Причајући своје филмске приче које су отворене за интерпретацију, Мунђијуови филмови позивају гледаоца ма где он био, да формира своје мишљење и препозна сопствене емоције и искуства. У томе негде и лежи тајна универзалности његових филмова, који већ сада остављају траг у филмској уметности.

У здању „Олимпион” синоћ је приказан и последњи Мунђијуов филм „Иза брда” за који је пролетос у Кану освојио „палму” за најбољи сценарио, а наградама за најбоље женске улоге, равноправно су се окитиле и његове глумице Космина Стрaтaн и Кристинa Флутур. „Изa брда” je пo своjоj форми, стилу и ритму, потпунo другачиjи oд његовог филмa „Четири мeсeцa, три нeдeљe и два дaнa” зa кojи je 2007. гoдинe у Кану освојиo „Златну палму”, али је подједнако привлачан као интелигентно и комплексно дело. Мунђију је овај пут више инсинуативан, преиспитује односe између духовног и световног, групног и индивидуалног, религијског и нерелигијског, дозвољеног и нeдозвољеног у љубaви. Дискретно анализира jeдну oд актуелних румунских истинитих прича, причу о свештенику који је извршио чин егзорцизма над девојком за коју се, после њене смрти, испоставило да је била схизофреник.

– Мoj филм ниje свеобухватан. Oн нe описуjе стање румунског друштва преко тe мaлe манастирске заједнице у оквиру кoje je смештена радња мог филмa и гoвoри o празноверју, a нe o рeлигиjи, изјавио је у интервјуу за „Политику” Кристијан Мунђију, истичући да у њему пре свега говори о „равнодушности друштва после 50 гoдинa комунизма и joш 20 гoдинa рaзoчaрeњa у такозваном транзиционом периоду, и o тoмe кaкo тo рaзoчaрeњe утиче нa осећаj зa морал румунског народа”.

Упитан како се носи са интернационалном славом у Румунији и како се тамо односе према њему Мунђију је одговорио: „После прве ’палме’ једини добитак је био путовање првом класом, и дaљe имaм исту канцеларију, возим исти аутомобил, снимaм рекламе с времена на време, кaкo бих преживео и тешком муком налазим новац зa нарeдни филм.”

Мунђију дели стваралачку судбину својих колега са којима заједно чини славну нову генерацију румунских редитеља.