Rumunsko zlatno čedo

Solun – Kao da su izvučeni iz rezervoara realnog života, iz iskustva autentičnih a prepoznatljivih likova, iskrene priče u filmovima rumunskog reditelja Kristijana Munđijua odnose se na nedavnu rumunsku totalitarnu prošlost, kao što je to učinio u filmovima „Četiri meseca, tri nedelje i dva dana” i „Priče iz zlatnog doba” ili se, kao u filmovima poput „Oksidenta”, „Vatrogasnog hora” i „Iza brda”, fokusiraju na probleme koji proizilaze iz društveno-političke tranzicije zemlje nakon pada komunizma 1989. godine.

Munđiju je kao pripadnik nove generacije rumunskih filmskih autora stasale početkom 21. veka, kao reditelj, scenarista i producent svojih filmova osvojio „Zlatnu palmu” i čitav niz međunarodnih filmskih nagrada, odlučno uticao ne samo na sveukupni imidž rumunskog, takozvanog novotalasnog filma, već i na status jednog od glavnih mlađih evropskih autora našeg doba. Uz podsećanje da su prvi filmovi Kristijana Munđijua svoje svetske premijere imali upravo u Solunu, festival mu je, u okviru programa „Balkanski pregled”, priredio celokupnu retrospektivu (svi igrani i kratki filmovi), koju prati i temeljno napisana monografija o njegovom stvaralaštvu, a biće mu uručen i „Zlatni Aleksandar” za doprinos filmskoj umetnosti.

– Munđiju posmatra svoje okruženje neutralnim pogledom i snima ga iskreno i jasno, stavljajući u fokus junake i njihove individualne borbe za opstanak u društvu koje na razne načine utiču na njihov život. Munđiju stavlja naglasak na njihovu humanost, na njihovo mentalno stanje i njihovo stradanje, bez da sudi njihove postupke, sukobe ili izbore. Koristeći realizam kao sredstvo, Munđiju prenosi atmosferu okruženja svoga doba sa etnografskom preciznošću, snimajući svaki detalj koji doprinosi osvetljavanju i likova i društvenih zbivanja, pa su zato i njegovi filmovi tako lako prihvaćeni i tako rado gledani – kaže selektor „Balkanskog pregleda” Dimitris Kerkinos, jedan od autora bogate monografije o Munđiju.

Grčka, ali i internacionalna publika iz dana u dan sa velikom pažnjom prati filmove ovog autora kojem je gotovo dokumentaristički realizam estetski izbor, a trezveno posmatranje likova i događaja sa podjednake udaljenosti od njih, svesna rediteljska odluka da sebe drži u ulozi posmatrača i svedoka. Pričajući svoje filmske priče koje su otvorene za interpretaciju, Munđijuovi filmovi pozivaju gledaoca ma gde on bio, da formira svoje mišljenje i prepozna sopstvene emocije i iskustva. U tome negde i leži tajna univerzalnosti njegovih filmova, koji već sada ostavljaju trag u filmskoj umetnosti.

U zdanju „Olimpion” sinoć je prikazan i poslednji Munđijuov film „Iza brda” za koji je proletos u Kanu osvojio „palmu” za najbolji scenario, a nagradama za najbolje ženske uloge, ravnopravno su se okitile i njegove glumice Kosmina Stratan i Kristina Flutur. „Iza brda” je po svojoj formi, stilu i ritmu, potpuno drugačiji od njegovog filma „Četiri meseca, tri nedelje i dva dana” za koji je 2007. godine u Kanu osvojio „Zlatnu palmu”, ali je podjednako privlačan kao inteligentno i kompleksno delo. Munđiju je ovaj put više insinuativan, preispituje odnose između duhovnog i svetovnog, grupnog i individualnog, religijskog i nereligijskog, dozvoljenog i nedozvoljenog u ljubavi. Diskretno analizira jednu od aktuelnih rumunskih istinitih priča, priču o svešteniku koji je izvršio čin egzorcizma nad devojkom za koju se, posle njene smrti, ispostavilo da je bila shizofrenik.

– Moj film nije sveobuhvatan. On ne opisuje stanje rumunskog društva preko te male manastirske zajednice u okviru koje je smeštena radnja mog filma i govori o praznoverju, a ne o religiji, izjavio je u intervjuu za „Politiku” Kristijan Munđiju, ističući da u njemu pre svega govori o „ravnodušnosti društva posle 50 godina komunizma i još 20 godina razočarenja u takozvanom tranzicionom periodu, i o tome kako to razočarenje utiče na osećaj za moral rumunskog naroda”.

Upitan kako se nosi sa internacionalnom slavom u Rumuniji i kako se tamo odnose prema njemu Munđiju je odgovorio: „Posle prve ’palme’ jedini dobitak je bio putovanje prvom klasom, i dalje imam istu kancelariju, vozim isti automobil, snimam reklame s vremena na vreme, kako bih preživeo i teškom mukom nalazim novac za naredni film.”

Munđiju deli stvaralačku sudbinu svojih kolega sa kojima zajedno čini slavnu novu generaciju rumunskih reditelja.