Слатине нису индустријске зоне

Слатине су најбоље очувана копнена станишта живог света у Војводини. Сва остала су у великој мери упропашћена пољопривредом и шумарством. Оне су сачуване захваљујући великом проценту соли која их чини неподобним за узгој култура какве се користе у исхрани људи. Иако су презасићене сољу, на слатинама успевају неке отпорније врсте биљака које стоци не шкоде, па се користе као пашњаци. Тако је за испашу добијена лепа површина која заузима негде између 10 и 13 одсто пољопривредног земљишта у покрајини, односно између 110.000 и 120.000 хектара.

Могли бисмо да се похвалимо како смо успели да све ресурсе искористимо за неку сврху, али тешко да би нас Европска унија похвалила за ту сналажљивост. Наиме, на слатинама се налазе и веома специфичне биљне и животињске врсте, какве се мало где могу наћи, и због тога је и њих и слана језера ЕУ прогласила за станишта која се приоритетно морају ставити под заштиту. Тај статус дозвољава испашу, али у много мањој мери него што је код нас случај, као што и забрањује идеју да слатине, како су то наше институције испланирале, послуже за трасе саобраћајница и канала или изградњу индустријских зона.

– Од тих подручја код нас је само Слано Копово заштићено као специјални резерват природе. Све остале слатине су класификоване као ливаде и пашњаци. Покрајински завод за заштиту природе је пре неколико година поднео Министарству животне средине предлог, са комплетним образложењем, да се Пашњаци велике дропље знатно прошире и да језеро Русанда буде стављено под заштиту као резерват природе, али одговор никада нисмо добили. Забрињавајуће је то што слатине држава третира као безвредно земљиште, иако су студије показале да тамо живи мноштво угрожених врста којима су то једина станишта у Србији, као и многи реликти. Од биљака, то су цаклењача, панонска јурчица, слатинска паламида, а међу птицама добри примери су модроврана и сива ветрушка – каже Марко Туцаков, из покрајинског завода.

Пошто та подручја нису заштићена и њихово земљиште се сматра безвредним, а припада држави, па за њега није неопходно плаћати експропријацију, преко слатина су виђене руте магистрала, обилазница, регионалних путева, мелиорационих канала, као и локалне и регионалне депоније, индустријске зоне, технолошки паркови, аеродроми, соларне електране и рибњаци. Док се чека да га саобраћајнице и остала инфраструктура „прегазе”, то земљиште се већ трује, јер га локалне заједнице користе као дивља сметлишта.

– Испаша такође угрожава слатине, јер оне нису довољно квалитетно земљиште да произведу много хране за стоку, па су њихови делови већ огољени и зато их сада ерозија упропашћава. Услед климатских промена, слатине се и расољавају, со се спира у дубље слојеве. Али, слатине могу да помире и еколошке стандарде и комерцијалне интересе. Испаша није, по европским нормама, потпуно забрањена, али се на хектар не сме доводити више од једног и по грла, уместо шест, као што се сада код нас ради на појединим местима у банатском Потисју – објашњава Туцаков.

Војвођански завод за заштиту природе је покушавао да о овим проблемима разговара са установама које су израђивале просторне планове и планирале друмове преко слатина, али оне нису показале много жеље за компромисом, наводи Туцаков. У новом сазиву Министарства животне средине, на ову тему кажу само да она није више у њиховој надлежности, већ је у делокругу Министарства природних ресурса. У ресору Милана Бачевића, међутим, објашњавају да су они задужени за управљање заштићеним подручјима, док би у Министарству животне средине требало тражити одговор на питање зашто слатине нису заштићене.

Нешто конкретнији су били у Министарству пољопривреде. Тамо кажу да су недавно са колегама из ресора животне средине и здравља формирали радну групу за припрему правилника о управљању заштићеним подручјима. Након што тај акт буде готов, моћи ће се планирати и евентуалне промене у трасама путева и канала који би требало да прођу преко слатина. На питање да ли би било могуће ограничити испашу стоке на слатинама, у Министарству пољопривреде су „Политику” љубазно упутили на министарства животне средине и природних ресурса.