Пршут у теорији завере

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 28. марта – Није јасно на основу чега је љубљанско "Дело" у данашњем броју "сахранило" чак 4.000 пензионера из Србије који су до распада бивше СФРЈ радили за словеначке фирме и уплаћивали доприносе у овдашњи пензиони фонд, а који се већ више од 15 година боре да им Словенија исплати пензије. Провладин дневник у тексту дописника из Београда наводи број од свега 2.700 пензионера из Србије који рефлектују на словеначку пензију, што је радикално мање од цифре од 6.700 људи које наводи др Гајо Голубовић, представник закинутих словеначких пензионера у Србији.

Лист словеначкој публици сервира неистиниту тврдњу да у Србији "нико не помиње" да је све то последица "несклапања социјалног споразума", чиме инсинуира да је за калварију српских пензионера крива, искључиво, лењост бирократа из Београда а не и шестогодишње изврдавање надлежног словеначког министарства да конкретизује преговоре. Поврх тога, "Дело" потезање питања ових пензија у Србији представља као српску освету за неуспех Мишковићеве "Делте" да купи фабрику мортаделе и пршута у Сежани.

На страну чињеница да је Министарство за рад, социјалу и породицу у Љубљани лане тврдило да нема преговора о пензијама са Србијом због "недостатка људских ресурса за истовремени рад на два споразума", па се чекало да Словенија прво исти потпише с Босном (19. фебруара), да би касније "процурило" да је разлог за одлагање била и брига Словеније за стабилност бивше валуте (толар) уочи преласка на евро, а, најзад,  и потписивање споразума – са Аргентином.

"Дело" не замара своју јавност тим "детаљима", али подсећа на муке пензионера из Словеније који су пензије зарадили у савезним институцијама, а које треба да плати Београд. Прећутано је да им Словенија исплаћује минималну гарантовану пензију (око 500 евра, месечно), због чега њихову ситуацију није могуће изједначавати са бројнијим словеначким пензионерима у Србији, који већ деценију и по немају социјалну ни здравствену заштиту и животаре на јаслама осиромашеног ПИО Србије, уместо да својим "словеначким пензијама" (у висини од 500 до 2000 евра месечно) подижу стандард не само својих породица него и популације српских пензионера, уопште.

Како "Политика" сазнаје, откако је Марко Штровс, државни секретар министарке Цотман, дао реч да ће до краја јуна позвати Београд на преговоре – органи Србије нису учинили ништа што би преговоре убрзало. Да подсетимо, Штровс тврди да споразум може експресно да се утаначи уколико Србија пристане на "босански модел", лошији од социјалних уговора склопљених са Хрватском и Македонијом.

Министарка Цотман је по повратку из Сарајева изјавила да ће за 10.100 словеначких пензионера са БиХ држављанством, Словенија из буџета издвајати око 10,4 милиона евра, годишње. Аналогијом долазимо до суме од око 6,9 милиона евра колико би Словенија годишње плаћала пензионерима у Србији (ако Београд пристане на "босански диктат"). Ту нису убројане пензије оних који су у међувремену преминули, а чије пензије, до дана смрти, припадају законитим наследницима.

Даље, ако је полазна тачка 6.700 словеначких пензионера у Србији, иста математика показује да им за протеклих 15 година Словенија дугује преко 100 милиона евра, па није јасно одакле "Дело" сервира своту од свега 85 милиона евра? Уз све то лист лансира тезу да српска ујдурма уистину "кочи споразум", јер би Србија да минули стаж дефинише "својим врло непоузданим сведоцима". "Све док заменица министра Лаловића тврди, као прошлог петка у емисији ’Око’ на РТВ Србија, да наше пензије нису брига Министарства за рад већ индивидуална ствар појединца, у чему видим нерасположење наших органа да нам помогну у заштити наших права уз притисак на Словенију да коначно пристане да нам исплати пензије – не пише нам се добро", каже за "Политику" пензионер Мартин Дурковић, некадашњи радник цељске "Климе", житељ Крагујевца.