Pršut u teoriji zavere

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 28. marta – Nije jasno na osnovu čega je ljubljansko "Delo" u današnjem broju "sahranilo" čak 4.000 penzionera iz Srbije koji su do raspada bivše SFRJ radili za slovenačke firme i uplaćivali doprinose u ovdašnji penzioni fond, a koji se već više od 15 godina bore da im Slovenija isplati penzije. Provladin dnevnik u tekstu dopisnika iz Beograda navodi broj od svega 2.700 penzionera iz Srbije koji reflektuju na slovenačku penziju, što je radikalno manje od cifre od 6.700 ljudi koje navodi dr Gajo Golubović, predstavnik zakinutih slovenačkih penzionera u Srbiji.

List slovenačkoj publici servira neistinitu tvrdnju da u Srbiji "niko ne pominje" da je sve to posledica "nesklapanja socijalnog sporazuma", čime insinuira da je za kalvariju srpskih penzionera kriva, isključivo, lenjost birokrata iz Beograda a ne i šestogodišnje izvrdavanje nadležnog slovenačkog ministarstva da konkretizuje pregovore. Povrh toga, "Delo" potezanje pitanja ovih penzija u Srbiji predstavlja kao srpsku osvetu za neuspeh Miškovićeve "Delte" da kupi fabriku mortadele i pršuta u Sežani.

Na stranu činjenica da je Ministarstvo za rad, socijalu i porodicu u Ljubljani lane tvrdilo da nema pregovora o penzijama sa Srbijom zbog "nedostatka ljudskih resursa za istovremeni rad na dva sporazuma", pa se čekalo da Slovenija prvo isti potpiše s Bosnom (19. februara), da bi kasnije "procurilo" da je razlog za odlaganje bila i briga Slovenije za stabilnost bivše valute (tolar) uoči prelaska na evro, a, najzad,  i potpisivanje sporazuma – sa Argentinom.

"Delo" ne zamara svoju javnost tim "detaljima", ali podseća na muke penzionera iz Slovenije koji su penzije zaradili u saveznim institucijama, a koje treba da plati Beograd. Prećutano je da im Slovenija isplaćuje minimalnu garantovanu penziju (oko 500 evra, mesečno), zbog čega njihovu situaciju nije moguće izjednačavati sa brojnijim slovenačkim penzionerima u Srbiji, koji već deceniju i po nemaju socijalnu ni zdravstvenu zaštitu i životare na jaslama osiromašenog PIO Srbije, umesto da svojim "slovenačkim penzijama" (u visini od 500 do 2000 evra mesečno) podižu standard ne samo svojih porodica nego i populacije srpskih penzionera, uopšte.

Kako "Politika" saznaje, otkako je Marko Štrovs, državni sekretar ministarke Cotman, dao reč da će do kraja juna pozvati Beograd na pregovore – organi Srbije nisu učinili ništa što bi pregovore ubrzalo. Da podsetimo, Štrovs tvrdi da sporazum može ekspresno da se utanači ukoliko Srbija pristane na "bosanski model", lošiji od socijalnih ugovora sklopljenih sa Hrvatskom i Makedonijom.

Ministarka Cotman je po povratku iz Sarajeva izjavila da će za 10.100 slovenačkih penzionera sa BiH državljanstvom, Slovenija iz budžeta izdvajati oko 10,4 miliona evra, godišnje. Analogijom dolazimo do sume od oko 6,9 miliona evra koliko bi Slovenija godišnje plaćala penzionerima u Srbiji (ako Beograd pristane na "bosanski diktat"). Tu nisu ubrojane penzije onih koji su u međuvremenu preminuli, a čije penzije, do dana smrti, pripadaju zakonitim naslednicima.

Dalje, ako je polazna tačka 6.700 slovenačkih penzionera u Srbiji, ista matematika pokazuje da im za proteklih 15 godina Slovenija duguje preko 100 miliona evra, pa nije jasno odakle "Delo" servira svotu od svega 85 miliona evra? Uz sve to list lansira tezu da srpska ujdurma uistinu "koči sporazum", jer bi Srbija da minuli staž definiše "svojim vrlo nepouzdanim svedocima". "Sve dok zamenica ministra Lalovića tvrdi, kao prošlog petka u emisiji ’Oko’ na RTV Srbija, da naše penzije nisu briga Ministarstva za rad već individualna stvar pojedinca, u čemu vidim neraspoloženje naših organa da nam pomognu u zaštiti naših prava uz pritisak na Sloveniju da konačno pristane da nam isplati penzije – ne piše nam se dobro", kaže za "Politiku" penzioner Martin Durković, nekadašnji radnik celjske "Klime", žitelj Kragujevca.