Златни Александар данском филму

Солун -Награду „Златни Александар” за најбољи филм 53. Солунског фестивала, чијем је називу од ове године додато и име Теа Ангелопулоса, освојио је дански дебитант Тобијас Линдхолм за „Отмицу”, „Сребрни Александар” припао је Алију Ајдину за турски дебитантски филм „Калуп”, награда за најбољу режију мексичком аутору Антонију Мендесу Еспарзи за „Тамо и овде”, за најбољи сценарио и оригиналност вишеструко је награђен израелски „Епилог” Амира Манора, док је најбољи грчки филм „Дечак који једе храну за прице” Ектораса Лигицоса.

Овако, у најкраћем, изгледа резултат прилично квалитетне десетодневне такмичарске трке међу новим, младим именима светске филмске сцене, који су више од пет деценија у специјалном фокусу Солунског фестивала. Дански

Победнички филм „Отмица” је добро осмишљен узбудљив и динамичан трилер са вешто укомпонованим паралелним наративима у којем је, кроз причу о отмици посаде брода на Индијском океану (сомалијски пирати), у којој је и дански кувар цећ дуго жељан повратка кући, редитељ Линдхолм дочарао сав страх и терор не заборављајући ни једног тренутка на вредност људског живота.

Награђени турски филм „Калуп” Алија Ајдина издвојио се још у првој половини фестивала као визуелно-поетски раскошан филм стања, блистава студија карактера и меланхолични портрет новије историје земље, који приповеда о остарелом чувару пруге у турској недођији, кога у животу одржава једино жеља да сазна судбину свог сина дисидента, несталог још пре 18 година. Израелски „Епилог”Амира манора био је виђен у фестивалској завршници и одмах издвојен као реквијем о остарелом брачном пару, последњим романтичарима који се никада нису прилагодили и уклопили у модеран свет. Снимајући овај филм на веома деликатан начин, демонстрирајући дубоко познавање језика филмског медија, Манор до пуног изражаја истиче људске врлине и морал, вешто подривајући сва правила која намећу брзе друштвене промене. Да се овај филм осим критичарима и жирију допао и гледаоцима, сведочи и „Награда публике” за најбољи филм.

Минимализам је главна одлика мексичког филма „Тамо и овде” Антонија Мендеса, у којем аутор мале, свакодневне тренутке из живота обичних људи претвара у сцене невероватне лепоте и хуманости. Између два изненађујуће добра и оригинална грчка дебитантска филма, који су били приказани у међународној конкуренцији, жири се одлучио за филм „Дечак који једе храну за птице” Ектораса Лигицоса (награђен и у Карловим Варима), који је због експлицитне сцене мастурбације и као велика метафора за актуелну грчку дужничку кризу, уједно био најпровокативнији на фестивалу (у неку руку сличан „Клипу” Маје Милош).

У последњим фестивалским данима догађаји вредни памћења били су: симпозијум о стваралаштву трагично преминуле легенде – редитеља Теа Ангелопулоса (фестивал је приредио и драгоцену и исцрпну књигу), боравци Акија Каурисмакија и Андреаса Дрезена поводом сјајно приређених ретроспектива, грчка премијера српског кандидата за Оскара, филма „Кад сване дан” Горана Паскаљевића испуњена до последњег места...

Овогодишње фестивалско издање програмски није ни мало оскудевало, приказано је чак 230 филмова из целог света од којих се већина бавила савременим егзистенцијалистичким проблемима и то на врло квалитетан начин. У дворанама је владала атмосфера ентузијазма и огромне љубави према филму. Изван филмских сала у ваздуху се осећала и неизвесност и забринутост Грка за будућност и страховање од непознанице зване нове, још радикалније мере штедње, коју је током трајања фестивала изгласала већина у грчком парламенту. Фестивалски челници забринути су за судбину наредног издања традиционалног и дуговечног фестивала, који је уз промоцију филмске младости и филмова, смогао снаге да иницира и оснивање Кинотеке у Солуну. Град Солун као културни, трговачки и туристички центар на гласу, и ове године је био извстан домаћин филмским гостима из целог света...