Ботокс помаже код можданог удара

Дијагноза можданог удара налази се на трећем месту „криваца” за смртност у нашој земљи, јер односи највише живота одмах после срчаних удара и малигних болести. После претрпљеног шлога трећина пацијената се опорави, трећина премине, а трећина њих заврши са тешким степеном инвалидитета. Како би се олакшао живот онима који преживе са последицама попут укоченог дела тела и невољних покрета, у Специјалној болници за цереброваскуларне болести „Свети Сава” пацијенти, код којих лекари процене да имају одређене индикације, могу да добију терапију ботоксом. Иако се ова терапија углавном везује за естетику и „пеглање” бора, др Ивана Крџић, неуролог болнице болести „Свети Сава”, каже да је превасходна намена ботулинског токсина да се користи у медицинске сврхе, а не зарад лепоте.

– Ову методу примењујемо првенствено код болесника са можданим ударом, када су пацијенту одузети половина тела, имају укочену руку или ногу или неке друге невољне покрете. Ботулински токсин опушта те мишиће и смањује грчеве, а самим тим и инвалидност пацијента, побољшава се хигијена болесника, лакше се облачи и обува и може да буде самосталнији у обављању активности. Поступак се понавља на сваких три до три и по месеца – каже др Крџић.

Ко је кандидат за добијање ове терапије, одлучују лекари после прегледа потенцијалних пацијената. Терапија ботулинским токсином иде на терет Републичког фонда за здравствено осигурање за пацијенте који имају индикације за њено добијање, а потребан је упут изабраног лекара. Др Крџић наглашава да се нежељени ефекти, попут веће слабости мишића, испољавају веома ретко, као и да дуготрајна вишегодишња терапија у малом проценту може да носи са собом губитак жељеног ефекта и развијање толеранције на терапију, па се зато тада пролонгира период између два давања како би се проблеми превазишли.

– Људи не знају да то постоји и да може да им олакша живот. Нису само пацијенти са шлогом кандидати за овај поступак. Велики број неуролошких болести може да се лечи на овај начин, попут невољних покрета мишића лица, главе, врата, руке или ноге и то се ради у још неколико здравствених установа у Србији, највише у КЦС-у. Ми за сада имамо одличне резултате код пацијената са можданим ударом. Ботулински токсин је природни отров из једне бактерије који изазива ботулизам. Тек је седамдесетих година прошлог века у свету озбиљније почео да се користи у медицинске сврхе, а код нас се примењује већ тридесетак година. Почео је да се користи у естетске сврхе онда када је уочено да осим медицинског ефекта долази и до затегнутости коже. У Србији је забрањена његова примена из естетских разлога. Али, пацијенти када им споменемо ову терапију, прво питају: „Хоћете ли да ми испеглате боре?” – каже др Крџић.

Терапија се даје преко игле у мишић који „превише ради”. Доза лека се прилагођава индивидуално сваком пацијенту. Не саветује се да је добију труднице и дојиље, а не смеју да је приме ни они који су имали алергију после првог давања, људи који имају тешке болести нерава и мишића и пацијенти који примају лекове који разређују крв.

----------------------------------------------------------------

Отров који настаје у поквареним месним конзервама

Ботокс се од 1978. године користи у терапеутске сврхе и то у ситуацијама где постоји проблем са покретљивошћу мишића. Реч је о протеину који припада групи нервних токсина и који настаје синтезом бактерије „clostridium botulinum”, која се могла наћи у контаминираним месним конзервама. Ботокс је изузетно токсичан, али се у свету употребљава у мањим количинама приликом лечења више од 50 болести, попут мишићних спазама, разрокости, мигрене, искривљење врата, као и неконтролисаног жмиркања и нервног стања које се одликује интензивним грчењем мишића врата и рамена.

Овај отров, који настаје у поквареним месним конзервама, 1895. године открио је белгијски микробиолог Емил Ван, јер је бактерија била узрочник смртоносног тровања кобасицама. Године 1946. токсин је први пут прочишћен, а за тестирање примене код парализе употребљени су мајмуни.