Botoks pomaže kod moždanog udara

Dijagnoza moždanog udara nalazi se na trećem mestu „krivaca” za smrtnost u našoj zemlji, jer odnosi najviše života odmah posle srčanih udara i malignih bolesti. Posle pretrpljenog šloga trećina pacijenata se oporavi, trećina premine, a trećina njih završi sa teškim stepenom invaliditeta. Kako bi se olakšao život onima koji prežive sa posledicama poput ukočenog dela tela i nevoljnih pokreta, u Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava” pacijenti, kod kojih lekari procene da imaju određene indikacije, mogu da dobiju terapiju botoksom. Iako se ova terapija uglavnom vezuje za estetiku i „peglanje” bora, dr Ivana Krdžić, neurolog bolnice bolesti „Sveti Sava”, kaže da je prevashodna namena botulinskog toksina da se koristi u medicinske svrhe, a ne zarad lepote.

– Ovu metodu primenjujemo prvenstveno kod bolesnika sa moždanim udarom, kada su pacijentu oduzeti polovina tela, imaju ukočenu ruku ili nogu ili neke druge nevoljne pokrete. Botulinski toksin opušta te mišiće i smanjuje grčeve, a samim tim i invalidnost pacijenta, poboljšava se higijena bolesnika, lakše se oblači i obuva i može da bude samostalniji u obavljanju aktivnosti. Postupak se ponavlja na svakih tri do tri i po meseca – kaže dr Krdžić.

Ko je kandidat za dobijanje ove terapije, odlučuju lekari posle pregleda potencijalnih pacijenata. Terapija botulinskim toksinom ide na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za pacijente koji imaju indikacije za njeno dobijanje, a potreban je uput izabranog lekara. Dr Krdžić naglašava da se neželjeni efekti, poput veće slabosti mišića, ispoljavaju veoma retko, kao i da dugotrajna višegodišnja terapija u malom procentu može da nosi sa sobom gubitak željenog efekta i razvijanje tolerancije na terapiju, pa se zato tada prolongira period između dva davanja kako bi se problemi prevazišli.

– Ljudi ne znaju da to postoji i da može da im olakša život. Nisu samo pacijenti sa šlogom kandidati za ovaj postupak. Veliki broj neuroloških bolesti može da se leči na ovaj način, poput nevoljnih pokreta mišića lica, glave, vrata, ruke ili noge i to se radi u još nekoliko zdravstvenih ustanova u Srbiji, najviše u KCS-u. Mi za sada imamo odlične rezultate kod pacijenata sa moždanim udarom. Botulinski toksin je prirodni otrov iz jedne bakterije koji izaziva botulizam. Tek je sedamdesetih godina prošlog veka u svetu ozbiljnije počeo da se koristi u medicinske svrhe, a kod nas se primenjuje već tridesetak godina. Počeo je da se koristi u estetske svrhe onda kada je uočeno da osim medicinskog efekta dolazi i do zategnutosti kože. U Srbiji je zabranjena njegova primena iz estetskih razloga. Ali, pacijenti kada im spomenemo ovu terapiju, prvo pitaju: „Hoćete li da mi ispeglate bore?” – kaže dr Krdžić.

Terapija se daje preko igle u mišić koji „previše radi”. Doza leka se prilagođava individualno svakom pacijentu. Ne savetuje se da je dobiju trudnice i dojilje, a ne smeju da je prime ni oni koji su imali alergiju posle prvog davanja, ljudi koji imaju teške bolesti nerava i mišića i pacijenti koji primaju lekove koji razređuju krv.

----------------------------------------------------------------

Otrov koji nastaje u pokvarenim mesnim konzervama

Botoks se od 1978. godine koristi u terapeutske svrhe i to u situacijama gde postoji problem sa pokretljivošću mišića. Reč je o proteinu koji pripada grupi nervnih toksina i koji nastaje sintezom bakterije „clostridium botulinum”, koja se mogla naći u kontaminiranim mesnim konzervama. Botoks je izuzetno toksičan, ali se u svetu upotrebljava u manjim količinama prilikom lečenja više od 50 bolesti, poput mišićnih spazama, razrokosti, migrene, iskrivljenje vrata, kao i nekontrolisanog žmirkanja i nervnog stanja koje se odlikuje intenzivnim grčenjem mišića vrata i ramena.

Ovaj otrov, koji nastaje u pokvarenim mesnim konzervama, 1895. godine otkrio je belgijski mikrobiolog Emil Van, jer je bakterija bila uzročnik smrtonosnog trovanja kobasicama. Godine 1946. toksin je prvi put pročišćen, a za testiranje primene kod paralize upotrebljeni su majmuni.