Велика незапосленост у Србији

Наредних година висок проценат радника у Србији остаће без посла. Аутори извештаја "Србија – Процена тржишта рада" покушали су да, на јучерашњој презентацији у београдском Међународном пресцентру, објасне да је реч о неизбежном проблему који ваља решити онако како су то учиниле многе источноевропске земље.

Гордон Бечерман, из Светске банке, оценио је да проблем може да се реши развојем приватног сектора и флексибилним облицима запошљавања (на одређено или скраћено радно време, што је у Србији веома неразвијено, јер се кроз ове облике код нас ангажује тек пет, а у земљама ЕУ чак 18 одсто жена и младих).

– До смањења незапослености неће доћи ни брзо ни лако. Приватни сектор треба у већој мери да генерише запосленост заобилазећи самозапосленост, која је у високом степену заступљена у Србији. У приватизованим фирмама и самосталним предузећима запослено је тек 500.000 радника, а са тако малом основом не можемо очекивати бржи раст запослености – објаснио је Михаил Арандаренко, један од аутора поменутог извештаја, који сматра да обарање стопе незапослености зависи у великој мери и од политичке ситуације.

Тренутна стопа незапослености у Србији је 21,6 одсто, а 20,9 уколико се не рачунају они од 15 до 20 година. "Млади, који ће ускоро завршити школовање, морају бити сигурни шта их чека, а не несигурни у своју будућност. О томе желимо посебно да разговарамо са новом владом", напоменула је Керолин Јунгр, шеф мисије Светске банке у Београду, напоменувши да се у Србији стално ставља нагласак на краткорочне мере запошљавања и социјалну заштиту а не види будућност у дугорочним мерама и активном тражењу посла.

У наредне две-три године врло је тешко предвидети стопу незапослености, уколико се не створи повољнија клима за приватни сектор, сматра Гордин Бечерман и истиче две кључне фазе кроз које и, мора да прође.

– Најпре, то је велики број отпуштања и тешка социјална ситуација на тржишту рада. Потом следи отварање бројних радних места у приватном сектору. А да би до тога дошло, ваља пребродити јаз између између послодавца и државе и довести их за преговарачки сто, дакле успоставити широк социјални дијалог.