Скретање са грчког пута

Млађан Динкић сигурно не жели да буде запамћен као министар финансија за време чијег мандата је држава Србија банкротирала.Зато ће морати да преполови минус у каси, Србију помири са Међународним монетарним фондом и већ током следеће године стабилизује наше јавне финансије. Да би тек 2015. године, малтене на крају свог мандата, могао да се похвали да је државни дуг почео да пада и да су грађани и привредници избегли дужничко ропство.

Претходно ће министар финансија морати да одоли притисцима коалиционих партнера за повећање пензија и плата у јавном сектору, иако је био један од највећих заговорника одмрзавања личних примања током 2010. године  Мораће и да обезбеди да му се колеге из владе не мешају у посао, што му је засад у доброј мери полазило за руком. Као министар финансија мораће самом себи, као министру привреде, да смањи издатке за субвенције, нашта је у прошлости врло ретко пристајао.

Без одлагања ће у јуну 2014. године, као што је и обећао, морати да стави тачку на предузећа у реструктурирању, што је процес који се у Србији орочавао и разрочавао безброј пута. Јер, пара за њихово одржавање у животу више нема. Или ће им држава наћи стратешког партнера или ће око 170 предузећа банкротирати. У супротном – банкротираће Србија.

Надлежни министар ће већ са првим знацима привредног опоравка бити принуђен да направи списак прекобројних у јавном сектору, иако је сада заговорник става да нема отказа док траје криза. У канту ће морати да баци добар део ауторских текстова нобеловца Пола Кругмана, иако је његову идеју о подстицању потрошње једно време рекламирао.

Уколико заиста жели да се издаци за камате, који ће у следећој години премашити два аграрна буџета, смање, Динкић ће морати да нађе начин да трајно утиче на њихов пад. Математички је то, на кратак рок, могуће само у једном случају – уколико новац од евентуалне продаје преостале државне имовине искористи искључиво за враћање неповољних зајмова. Теоретски гледано то није немогуће, јер је пре неколико година Млађан Динкић и предложио да се новац од продаје „Телекома” искористи за измиривање скупих и неповољних кредита, што су подржали и његови тадашњи највећи критичари.

Зато је важно да током овонедељних преговора са ММФ-ом, који се на први поглед чине безначајним, јер се не одлучује о аранжману, заједно са нашим преговарачким тимом чланове Мисије убеди да Србија неће банкротирати. Први корак у супротном смеру је буџет за 2013. годину. Да би минус у буџету заиста остао у планираним оквирима, Министарство финансија ће морати расходе за смањи за додатних 25 милијарди динара, како то сугерише Фискални савет или да постави чврсту контролу трошења пара из буџета како мањак не би премашио план. То ће бити први сигнал да је наша земља на добром путу у мењању смера у вођењу фискалне политике, који не води према Грчкој.