„Сава центар” на стакленим ногама

„Стаклени дворац” је својевремено био технолошко чудо. Сва та техничка решења сада су превазиђена, па је, додаје први човек ове куће, „Сава центар” постао пример енергетске и сваке друге неефикасности.

Када кров прокишњава, могу само да га закрпе. Ако на пројекцији филма нестане тон или на концерту „закаже” озвучење, они га поправе. У случају да дотрајала стаклена фасада још више попуца, испод ње постављају препреке како би спречили даље обрушавање делова. Управи „Сава центра” не остаје много маневарских могућности да на боље промене иначе незавидно стање у којем се налази највећи престонички конгресни објекат. За комплетну обнову здања изниклог пре три и по деценије новца напросто – нема. Подухват вредан пет милиона евра мораће да сачека боља времена, а до тада управа се нада мало већој финансијској подршци оснивача – Скупштине града. У противном, како тврди Драган Вучичевић, директор „Сава центра ”, ове куће засигурно неће бити на будућој мапи Београда. 

– Чим је почела криза тражили смо од града 120 милиона динара годишње, које бисмо користили барем за плаћање струје и грејања. Рекли су да ће решити проблем, али од тога изгледа нема ништа. За те комуналије „дужни смо као Грчка”. Само месечни рачун за струју у току лета износи девет милиона динара. Да би се та сума платила, морамо да организујемо чак 25 концерата. Ако град нема ни толико да одвоји за нас, како онда да очекујемо новац за комплетну обнову – објашњава Драган Вучичевић.

„Стаклени дворац” је својевремено био технолошко чудо. Сва та техничка решења сада су превазиђена, па је, додаје први човек ове куће, „Сава центар” постао пример енергетске и сваке друге неефикасности.

– Стаклена површина од 8.500 квадратних метара је у веома лошем стању, па је зграду тешко и угрејати и расхладити. Попуцало је више од 250 стаклених плоча, кров ту и тамо прокишњава, па често морамо да га крпимо. Добра вест стигла је још прошле године, када је тадашњи Фонд за заштиту средине Министарства животне средине издвојио 500.000 евра за санацију јужног дела кровне фасаде. Већ идућег лета, стаклени ћошак дуж аутопута, биће у потпуности улепшан у најкраћем року – најављује директор, подсећајући да је о трошку куће, на чијем је челу већ четири године, заштићено и велико предворје које је донедавно озбиљно прокишњавало.

– Свугде смо поставили заштитна једра, неке површине смо и задихтовали, па су велика сала и предворје сада сасвим безбедни. У међувремену је искрсао још један проблем, седишта у плавој дворани су дотрајала и требало би их заменити, али нам за то треба око 400.000 евра – истиче Вучичевић.

Комунални трошкови Центра „Сава” непрестано расту. Ова кућа не заостаје по броју одржаних концерата, скупова и међународних конгреса, под њеним куполама издаје се и већи део пословног простора, што такође попуњава касу. 

– Све то ипак није довољно за наш опстанак. Чак 95 одсто пословног простора је под закупом, али кубуримо са наплатом. Трећина закупаца дугују нам 74 милиона динара за претходне три године. Годишњи приход Центра „Сава” је 650 милиона динара, а месечно се закупцима фактурише 16 милиона динара – истиче Драган Вучичевић, подсећајући да је и број запослених недавно смањен на 135, као и плате радника, које су од пре три месеца ниже за 30 одсто.

------------------------------------------------------------------

Последње улагање града пре три године

Пројектом комплетне обнове Центра „Сава” обухваћени су замена стакленог панела изнад објекта Б, дотеривање дела фасаде зграде према Улици Милентија Поповића, реконструкција крова изнад Медија центра, обнављање система хлађења и грејања, као и изградња летње позорнице. За тај подухват потребно је колосалних пет милиона евра.

– У последње две године, град издваја минималне своте за одржавање културних програма. Пре три године, што је и последње веће улагање, Скупштина града одвојила  је око 20 милиона динара за обнову дотрајалог система грејања у кулама објекта и санацију крова који је прокишњавао. На све то и ми смо додали још 10 милиона динара – подсећа Драган Вучичевић.

------------------------------------------------------------

На „Виру” заказала савремена опрема

Мада је још 2005. године унапређен систем телекомуникација и дотеран изглед конгресних сала, а техничка опрема (долби стерео систем и могућност вишеканалне репродукције филмског звука), обогаћена годину дана после тога, у Центру „Сава” недавно је на пројекцији филм „Вир” усред филма нестао звук.

– Квар је био баналан и брзо је отклоњен, али га није узроковао пројектор на 35-милиметарској траци, који је иначе стар 30 година, већ је заказала савремена опрема. Једино што смо могли, а нисмо, јесте да се извинимо публици. Центар „Сава” је иначе познат по савршеном озвучењу. Проблем је што се данас већина филмова не прави на траци од 35 милиметара, већ у дигиталној технологији. Нама треба такозвани ДЦП уређај, који кошта најмање 85.000 евра. Ако то не набавимо од следеће сезоне нећемо моћи да емитујемо ниједан филм, а већ сада смо изгубили „Синеманију”, чији би приход био довољан да се набави тај апарат – објашњава први човек Центра „Сава”.

 ------------------------------------------------------------------

Капацитет

69.000 квадратних метара под кровом

8.500 квадратних метара стаклене фасаде

7.000 места у дворанама, од тога 3.600 у великој сали

9 конференцијских сала

Годишњи учинак

160 концерата и филмских пројекција

350 скупова и међународних конгреса

700.000 посетилаца приредби

1.200.000 посетилаца сајта