Ривалско партнерство

НЕФОРМАЛНЕ ФОРМАЛНОСТИ: Самити најутицајнијих лидера света почели су пре 32 године, као реализација идеје тадашњег немачког канцелара Хелмута Шмита и француског председника Жискара д’Еестена. Замисао је била да то буде форум за неформалне консултације о најактуелнијим проблемима. Први, одржан у Рамбујеу, бањи недалеко од Париза, био је у ствари скуп Г-6.

Шмит данас мисли да су се од тада ови скупови "дегенерисали". "Некада нам је за састанак била довољна једна дневна соба, а Џорџ Буш је сада повео хиљаду људи." По Шмиту, некадашњи непосредни разговори углавном су замењени бескрајним церемонијама и фото-сеансама. Укратко, "сада је то само медијски циркус".

Тај "циркус" коштао је немачку владу сто милиона евра, у шта је урачунат и трошак за 12 километара челичне ограде са бодљикавом жицом која је учеснике 33. самита штитила од 10.000 антиглобалиста. Наравно, и демонстранти су, у паузама између два окршаја са око 16.000 полицајаца, морали нешто да једу и пију, па се део вратио локалној економији. Али најбоље је ваљда прошла једна локална пивара, која је за ову прилику направила 10.000 литара специјалног "самит пива", са 6,8 одсто алкохола. Кажу да су га највише куповали полицајци, наводно за успомену.

ВРУЋЕ–ХЛАДНО: Глобални договор о стратегији за суочавање са глобалним загревањем био је један од приоритетних тема скупа. С разлогом, јер земље Г-8, са 14 одсто светске популације, производе 47 одсто угљен-диоксида због којег планета почиње да се прегрева. Ту је некакав договор постигнут, али не пре него што су сви учесници прошли кроз режим вруће–хладно, од првобитног америчког одбијања да у томе учествује, до коначног пристанка да буде део тога.

Компромис о клими који је на крају испослован подразумева да нису дефинисани циљеви за ограничавање CO₂, али јесу се сви сагласили да је сврха процеса да се до тих циљева дође. По познатом афоризму да је "циљ нашег пута да нађемо пут до нашег циља"…

ПУТИНОВ КОНТРАУДАР: "Кец из рукава" који је руски председник Путин извукао на састанку са Џорџом Бушом, понудом да уместо да граде ракетни штит у централној Европи, Америка у исте сврхе користи руске инсталације у Азербејџану, показао је да Русија зна шта хоће и шта неће, а да је њена дипломатија више него способна да то формулише. Запад као да почиње да схвата да потцењивање и игнорисање Русије није сврсисходно, без обзира на то да ли скорашњу реторику Москве оцењивао као "повратак хладног рата" или "празну пушку".  А што се Америке тиче, све је јасније да се и она сама мора суочити са консеквенцама своје спољне политике "силе без обзира", било да је реч о Ираку, Ирану, Русији или Косову.

На крају, после сусрета Буша и Путина у Хајлигендаму, а пре њиховог новог ћаскања почетком јула у Мејну, кад се америчко-руски односи очисте од јаких метафора, онда се своде на једно:  у обостраном интересу, они могу да буду само односи "ривалског партнерства".

ТРИЈУМФ МЕРКЕЛОВЕ: Међу важним резултатима самита је и потврда да канцеларка Ангела Меркел стасава у лидера великог формата. У улози домаћина постигла је максимум могућег кад је реч о компромисима међу елитом Г-8. Самит зато није био само догађај за Немачку, него и њен лични тријумф.