Јунакиње историје уметности

На вечерашњој изложби у галерији „Озон” београдски уметник Предраг Нешковић појавиће се у беж сакоу чувеног италијанског креатора Пињатела, који је на Бајлонијевој пијаци платио 1.000 динара! Уметник за кога је „кич стална уметност, а све остале пролазне”, представиће од вечерас у 19 часова радове из циклуса „Нага Маја 1980. и Косовка девојка 1990”.

У контексту демистификације и поједностављивања представа великих тема из историје уметности и националне историје, Пеђа Нешковић је још од седамдесетих и осамдесетих година прошлог века варирао ова два позната дела: шпанског сликара Франсиска Гоје, односно српског уметника Уроша Предића. На изложби у „Озону” мотив Наге Маје и Косовке девојке сједињени су у јединствени колаж.

„У заједнички колаж ове две слике спојио је исти ниво уметности. Нага Маја је врхунско дело у шпанској историји уметности, а Косовка девојка у српској. Нага Маја је подстицај на весеље, а Косовка девојка симбол трагедије. Косовка девојка је данас актуелна због наших преговора са Европом, а Нага Маја повезана је са мојим интересовањем за историју и уметност Шпаније”, објашњава Пеђа Нешковић.

– Обе девојке велике су јунакиње „високе ликовне уметности”, и оне интернационалне и оне локалне. Али су обе и личности са бомбоњера, гоблена, поштанских марака, порцеланских сувенира, самопослужних кеса, шоља, послужавника, омота музичких плоча и касета, паковања јефтиних козметичких средстава и фирмописа угоститељских објеката. Гола Маја, тај наводно први акт у историји уметности на којем су приказане стидне длаке и због којег је шпанског сликара на информативни разговор звала и црквена инквизиција, једна је од икона почетака модерног доба и касније огромне улоге техничке репродукције у њему. Сличну ће репродуктивну судбину унутар ужег фантазма српског националног поретка имати и Предићева Косовка девојка, најпознатија визуелизација смерне јунакиње наше народне поезије... Обе настањују онај неуморни фантазам у којем се бешавно спајају мушке фантазије и патријархални поредак. Али обе слике су постале праисторијске, оне заузимају простор носталгичне сентиментализације, без обзира на то што је њихово порекло заправо потпуно другачије. „Маја” је провокативна слика, продукт ране модерности, израз уметникове слободе. Предићева Косовка девојка је пак израз окамењивања националног мита, сна о предмодерном идентитету и врлини жртвовања. Па ипак обе су постале иконичне за оно што се зове кич и као такве продрле и у слике Пеђе Нешковића..., пише у каталогу изложбе историчар уметности Бранислав Димитријевић. На изложби у „Озону” биће представљено око 40 радова, варијанте ових дела које је урадио Нешковић, фотографије уметника у кошуљи и дуксу са апликацијама ова два мотива као и два видео рада: на једном је приказана Косовка девојка, на другом Нага Маја. Између њих је уметник – Предраг Нешковић...