„Хипократ” са лисицама

„Нећу толерисати никакав облик корупције. Неке управе болница су се понашале попут пијаних милијардера, а биле су заштићене као лички медведи. Корупција је карактерна особина, особина човека, никако професије.”

Ово је порука министра здравља Хрватске после полицијске акције „Хипократ” у којој је приведено 50 лекара опште медицине и 27 теренских посредника фармацеутске компаније „Фармал”.

Многи прижељкују овакву јасну реченицу и од наше министарке здравља, јер је нису чули ни од једног од наших претходних министара, иако је здравствени сектор већ неколико година најчешће оптуживан за корупцију, а оштро упозорење да нам је време да се ухватимо са овим проблемом у коштац стигло нам је из Европске уније. Аналитичари афере која потреса наше суседе тешка срца признају да су они „наша браћа” по навикама и начину рада. Што би рекли полицајци: „Модус вивенди.” Начин извршења је исти, али је питање како је Хрватска имала снаге да истера овакву акцију која код осталих у региону изостаје.

Да је време да се именом и презименом, а не само прозивањем целе струке, укаже на оне који узимају мито да би лечили људе, у Србији све гласније траже и надлежни: директорка Лекарске коморе, представници Српског лекарског друштва, невладине организације, удружења за заштиту права пацијената, а пре свега лекари који виде ко од колега вози аутомобил од 200.000 евра, ко има по један стан за себе, свако дете и унуче…

У Србији, међутим, нема много пресуда за корупцију у здравству. Истина, у току је суђење актерима афере „Цитостатик”, који се терете да су у договору са фармацеутском кућом преписивали скупе цитостатике, па суђење оптуженима у афери са набавком вакцине против пандемијског грипа, али за сада је једина пресуда она која је због узимања мита од 300 плус 200 евра изречена неурохирургу Еугену Славику – који је ову суму тражио за операцију детета.

Опште је мишљење да је кључни проблем ефикасног решавања корупције код нас у томе што се хапсе само „ситне рибе”. Тако мисле и многи лекари и грађани, а потврда ове тезе видљива је и у чињеници да још нико није одговарао за узете провизије и мито за намештање тендера и јавних набавки у здравству, о чему се већ годинама говори.

Готов новац, бонови за куповину у ексклузивним шопинг центрима, плаћање курсева обуке за рад на ултразвуку, комплетан трошак за одлазак на конгрес у велике метрополе и луксузна летовишта – то су „награде” које су похапшени лекари у Хрватској добијали за своју лојалност.

Путовања лекара на конгресе и у Србији су стални узрок прозивки за корупцију. Узалуд објашњења лекара да им је то потребно за усавршавање. Јер, како објаснити да смо недавно на једном конгресу у Холандији имали најбројнију делегацију или да је више од 100 кардиолога било на светском конгресу у Дубаију, где је најмања котизација била 550 долара, плус авион, спавање, храна...