Нови бубрег продужио живот

Бубрежном болеснику Бориславу Ковачевићу (48), из околине Старе Пазове, један телефонски позив заувек је променио живот. Лекари Војномедицинске академије су га позвали да дође на додатне анализе јер се појавио потенцијални донор, што је отворило могућност да Ковачевић добије нови бубрег. Претраге су показале да је управо он најподударнији прималац због чега му је успешно урађена трансплантација органа.

– Лекари кажу да је све прошло како треба и ја им верујем. Те спасоносне вечери сам дошао кући са дијализе, на коју идем више од три године. Баш сам имао среће јер је од више позваних пацијената баш мени одговарао орган. Очекујем да се вратим нормалном животу. Не знам ко је био донор, али сам захвалан његовој породици до краја живота што су дали сагласност за пресађивање органа – каже Борислав Ковачевић (48), кога смо обишли у ВМА.

До њега леже отац и син, један до другог. У њиховом случају је отац Х. Н. из Драгаша, донирао бубрег сину, који је због бубрежних проблема око 15 година три пута недељно путовао на дијализу по 50 километара.

– Осећам се одлично, немам компликација после вађења бубрега, а син се опоравља после интервенције. Нико други из породице није могао да буде донор, јер ни жена ни ћерка нису биле подударни даваоци – објаснио је Х. Н., који није могао речима да искаже срећу што ће његов син моћи да настави нормалан живот.

Трансплантација је за велики број болесника у Србији једини лек. Када у породици не постоји давалац органа који је подударан са болесником, једина шанса је пресађивање органа са преминулих донора односно оних који су се нашли у стању мождане смрти. Иако је број ових интервенција у Србији и даље веома мали, добро је што су се многе ствари у последње време помериле са мртве тачке.

У прилог томе говори чињеница да је у Војномедицинској академији први пут ове године урађено више трансплантација органа са преминулих него са живих донора. Ове године је обављено 22 трансплантације органа, од којих је чак 12 било са кадаверичних донора. Лекари су обавили три пресађивања јетре, а остале су биле трансплантације бубрега.

Како наглашава др Невен Вавић, начелник Центра за трансплантацију ВМА, до краја године се очекује још неколико интервенција из ове области.

– Имали смо одличну сарадњу са другим здравственим установама. Рецимо из Земунске болнице смо добили два бубрега за пресађивање, исто колико и из Универзитетске дечје клинике, а један орган смо ми њима допремили за интервенцију. Кадаверични донори су најчешће они људи који су се нашли у стању мождане смрти после саобраћајне несреће, тешких можданих удара, повреда главе... Породице пацијената су боље информисане о томе шта значи давање сагласности да се органи њихових најмилијих могу искористити за трансплантације, имају већ формиран став о томе – нагласио је др Вавић.

Наш саговорник напомиње да апсолутно нису тачне приче да ће неко добити орган само зато што има „везу” или новац, јер је све у вези са трансплантацијом јавно. Правило је да се пацијенти зову по списку и то они који имају најбољу подударност ткива са потенцијалним даваоцем. Рецимо, ако се појави донор са два бубрега, зове се око десет пацијената на додатне претраге. Сви снимци и анализе се гледају, што ради читав тим стручњака и одлучује који су пацијенти најподобнији. Треба знати да пацијенти на дијализи најчешће проводе између две и осам година.

– Планира се да се спроведе акција како би сви болесници дошли у најближи центар за трансплантацију да би им биле урађене одређене анализе. То ће се урадити да се не би догодило да се рецимо појави орган, па да ми позовемо пацијента на пример из Врања да дође, а да он нема урађене основне снимке или да поседује неке који су стари више од пет година – додао је др Вавић.